Учитељ

Књижевни преглед 31

Психологија, која себи ставља у задатак, да укаже на заједничку законитост, која се налази уопште у разним облицима душевног развитка било код детета, било код примитивних народа или животиња итд. може се означити као еволуционистичка. Тај проблем доводи до давања слика о поједином стадију: или се покушава да се такав стадиј схвати у својој типичној структури (н. пр. Бернфелд и Шарлота Билер о одојчету) или се описују индивидуална обележја извесног доба (нпр. Е. Келер приказује душевни живот једне трогодишње девојчице).

Монтесори покрет и психоанализа споредне су струје у психологији ранога детињства, које немају ништа заједничког с набројеним правцима. — Само у једноме има сагласности у погледима Марије Монтесори и модерног испитивања детета: у подвлачењу принципа самоактивности детње. У средишту њених настојања стоји вежбање чула — а тиме и интелигенције. Сав је њен материјал с много смисла према томе и удешен. Но она тиме крњи детињу идивидуалност, јер је мало дете пре свега нагонско и емотивно биће, а њене вежбе не. узимају у обзир баш те стране детиње душе. Нема у дечјим домовима слободног стварања из данога материјала, нема бајке, цртања ни лутака.

Психоанализа — оснивалац њен је Фројд — настоји да продре у дубину, у слојеве жеља и нагона, који се налазе испод свеснога у нама. Основна је мисао дубока и указала је на многе појаве у психичкој области, које су пре остале недирнуте од испитивача психичког живота. ЕЊој највише замерају, што налази да језгро потсвеснога већ и код малога детета чини сексуалност.

Ученик Фројдов, Адлер, основао је индивидуалну психологију. Индивидуална психологија налази, да је основни нагон човекова бића тежња за признањем сопствене вредности. Из тога нагона рађа се у детету, које је свесно своје немоћи и зависности од одраслих, осећање инфериорности, које дете свладава помоћу соколења одраслих.

У поглављу о душевном развитку писац се бави принципом конвергенције, напретком у развитку и променама у развитку. Изнећемо у главним контурама пишчеве мисли о томе питању.

Осим инстиката индивидуа доноси собом и диспозиције. Оне су дате само потенциално; да би се развиле, потребно је утицати на њих, довести их у могућност, да се развију. „Из извесног семена може на основу његовог унутрашњег устројства увек само да никне биљка одређене врсте. Али којом се брзином биљка развија, хоће ли бити напредна, каквог ће специалног облика бити, само још делимично зависи од устројства семена. То одређује сунце, киша, земљиште и ђубре, конкуренција осталога растиња, нега вртарева, дакле спољашњи утицај. — Примена слике на наш проблем пружа се само по себи. Детиње диспозиције нису просте предестинације онога, што ће доћи, већ указивања на будућност, која дају