Учитељ

554 _ Страна књижевност

Мпап Земзе: Чбата а пога СКоја, Ртаћа [1 1932.

Чешки педагошки часопис Редавоолску гогеду доноси с времена на време чланке истакнутих словенских педагошких радника. У једном од последњих бројева овога часописа изашао је чланак нашег педагога проф. Милана Шевића, који је на чешком отштампан у засебном спису. Чланак је само један мањи одељак из Шевићеве књиге Стара и нова педагогика.

У овом спису г. Шевић нам подвлачи паралелу између старе и нове школе, између старог и новог учитеља. Та разлика између старог и новог на пољу васпитања и образовања је врло велика. Она се односи не само на наставу, него и на морално васпитање.

Учитељ старе школе је ступао у разред „готов“; чему се научио, научио, што је умео и знао, то је знао, и требао је само друге да учи. Сада се учитељу ступањем у школу отвара прави задатак: он од својих ђака треба исто тако да учи, као што они од њега уче. Рад је узајаман, јер учитељ потстиче ђаке, да би рад у школи сматрали заједнички и општи, који се врши заједничким силама. У старој школи ђак је морао само слушати, а говорити је могао само тада, кад га је учитељ питао. Нова школа не само да даје ђаку право да пита, него му то ставља у дужност. Некад је рад у школи био завршен с наученим задацима напамет. Научено знање било је вербално, и оно је прошло само кроз ухо, ређе кроз око. Међутим пут од уха и ока до руку је далек. Данас се ради на томе, да се судови и закључци не примају готови, већ да ђак сам испитује и увиди значај свега онога, што је научио. Душевни рад се врши истовремено с телесним радом. — И важност појединих предмета у новој школи се мења. Цртање, писање, ручни радови имају сада много већи значај. Тежиште рада је сада више у стицању формалних него материјалних вредности, више у вежбању и развитку душевних и телесних сила, него у вербалном гомилању знања.

И погледи на морално васпитање нове школе су сасвим другојачији него старе. Као интелектуално, тако је и морално васпитање у старој школи почивало на вербализму: на забранама и наређењима. Међутим нова школа испитује и утврђује инстикте и наклоности ђака и прати њихов развитак. Она му даље даје слободу, да се у њој радом изразе и развију све моралне силе.

Ново доба пак тежи за свестраним познавањем свега, за открићем и ослобођем нових снага, како би се достигла највећа продуктивност. Иста тежња влада и у савременој школи: упознати ђаке, открити њихове способности и потпомоћи њихов развитак у продуктив"ном, стваралачком раду, и то у свима правцима: у телесном, техничком, интелектуалном и моралном.

Овај спис г. Шевића ће нам послужити као огледало, где ћемо видети колико је ко од нас још стари учитељ а колико нови, колико је наша школа, у којој радимо, стара школа а колико нова. Ту ћемо најбоље видети колико смо прешли пута од старе до нове школе и колико треба још да пређемо. и

М. В. Матић