Учитељ

580 Драгољуб Бранковић

би се зашто се зрело човечје тело, здраво и младо, више допада и предмет је уметности но на пр. старачко или болесничко, па још И дечје тело, и зашто на пр. човек, мужјак, осећа лепоту жене много јаче, а жена лепоту мушкарца пре и јаче него лепоту свога тела. Даље, ова би Дарвинова теорија објаснила као тачно зашто се драж за лепотом код мушких и женских појављује најјаче у доба пубертета, а не у детињству и старости. Али је ова теорија једнострана, јер пуно је естетских објеката где се апсолутно не може наћи веза са пријатним сексуалним осећањима. Напред смо утврдили да асоцијација репродуктивних основица (резидуа), на којој почива навика, уобичајеност, и физиолошка сметња, имају јак, по некад једини меродаван утицај на произвођење естетских емоција. Такође смо истакли отсуство теориских и практичних потреба као услов постанка естетских осећања.

Упркос томе што се многа факта могу објаснити на основу Дарвинове теорије о извођењу естетских осећања из пријатних сексуалних осећања, ипак иста теорија не може да објасни проблем ружнога (исп. Еб. Псих. П св., 671). Док се на пример човек са одрубљеним носем не допада и изазива у нама реч „ружан“, може сасвим објаснити на основу асоцијације резидуа, код којих су визуелне навике повређене таквом појавом, дотле се тај факат не може интерпретирати на основу т. зв. деривације естетских емоција из сексуалних осећања. Стога је питање: шта имају такве случајне и периферне повреде и отступања од просечнога са сметњама љубавнога живота (оп. тамо стр. 673). Са истим правом могла би се естетска осећања извести из осећаја бола, осећаја глади и жеђи итд. Али из таквих чулних осећања не даду се извести естетске емоције које почивају пре свега на претставама.

Сложеност осећаја је услов за постанак естетских осећања, јер једна црта само, једна само тачка, један полукруг, један тон само, једна боја нису ни лепи, ни ружни: свако од њих посебице није у стању да евоцира естетска осећања. Тек удружени по извесном распореду стварају у нама осећања допадања, односно недопадања. Познат је на пример „златни пресек“ Цајзингов који је у Естетици постао предмет брижљивог испитивања. Фехнер, оснивач Екеп. психологије и Експ. естетике, подвргао је Цајзингов „златни пресек“ експерименталном истраживању, наиме: колико је тачно да је услов допадања: „целина се односи према већем делу, као већи део према мањем (везива ну]. Предмети чији су делови у „златном пресеку“, изазивају естетска осећања, као на пр.: визит-карте, у вајарству код кипова, у сликарству, у грађевинарству (на пр. прозори). Фехнерова истраживања утврдила су на пример да се правоугаоник у „златном пресеку“ више допада но квадрат или правоугаоник који није у златном резу. Но ма колико експерименталне методе употребљене од Фехнера у испитивању Цајзингова учења ипак стоји као пре-

пона — индивидуални моменат: док се једнима допадају четво-