Учитељ

582 Драгољуб Бранковић

слика, при чему се ученик систематски уводи да посматра формално-естетске елементе, нарочито средства и технику рада, помоћу којих уметник циља да изведе уметничко преображавање природног објекта. Ученик мора бити упућен у разумевање појединости као што су перспектива, употреба боја, контрасти у јасности. Затим васпитавање укуса почива и на томе, да ученик буде упућен пре свега лажљиво да посматра све у самој природи, на чему почива и сам естетски природни утисак, да буде упућен да посматра боје, бојне сенке (контраст „хлада“), лепоту линија“).

Експериментално истраживање утврдило је да је тек од десете године старости могућно успешно утицање на развитак уметничке пријемљивости. У 13 години показују се почеци спонтаног расуђивања уметничких дела.

О дечјој естетској способности проф. Крох у Тибингену и његови ученици дали су сасвим нове резултате. Они су показали у својим истраживањима да ученици основне школе без изузетка имају способност за естетско процењивање и да се у овоме подударају с процењивањима одраслих образованих.) Чак је Крохов ученик Хекел дошао до резултата да естетска способност деце иде по дубини као и одраслих образованих, па чак шта више по сигурности и надмашује“). Такође Штрауб, опет Крохов ученик“), тврди да је естетски критериј деце и у области језичне уметности сличан критеријуму образованих одраслих, а Валкер, такође његов ученик (цит. Крохово дело, стр. 267—9269), тврди да деца уживају с разумевањем у музици и у предшколско доба.

Сва ова нова тврђења Кроха и његових ученика разликују се у многоме од тврђења Мојмана и његових ученика, те ће она морати да се још једном верифицирају, јер ови последњи тврде да дете спонтано почиње да ужива естетски тек од 13 године старости, док радови Тибиншког педагошког семинара тврде да су деца основне школе способна за естетско разумевање и уживање.

5 О самој дидактичкој страни естетског развијања може се наћи тачно код. Мештапп: УМопезипсеп ејс., стр. 601.

7) Ктоћ, О., Гле Рзусћогогте без Отипазсти ка тае5 !п тег Ведећипо 2иг Ка сћеп безапиепћмсекипе. 7 и 8 издање 1930, стр. 258—259.

8) Оп. т., стр. 259—260.

4 Ом ср. 266.