Учитељ

Савремена школа рада и идеологија Подмлатка ц. крста 583

Савремена школа рада и идеологија Подмлатка црвенога крста

од др. Владимира Ј. Спасића, професора у Београду

Васпитање, узето у најширем смислу, претставља једну од најважнијих и најплеменитијих социјалних функција, којом се људска заједница одржава, развија и културно унапређује. Циљеви и задаци васпитања мењали су се према потребама времена и социјалних заједница. У последње, послератно време, а то важи исто тако и за данашње прилике, васпитање је добило тешку задаћу, наиме: да облагорођава окореле људске душе, да буди успавани људски дух и умртвљена осећања за заједницу, да истакне заборављене опште и више вредности, да развија алтруистичка и социјална осећања, да негује дух помирљивости, међусобне трпељивости и стваралачке међународне сарадње, као и да материјалистички и егоистички оријентиране људске индивидуе развија у вредносне личности и од њих ствара самосталне, продуктивне и корисне чланове социјалне заједнице. Зато се проблемом васпитања деце, младежи и одраслих у последње време занимају не само професионални педагози и школски радници, већ и други социјални радници а нарочито поједина хумана и културна друштва националног као и међународног карактера, којима је стало до општег добра и напретка, а међу којима има нарочиту важност и васпитну вредност Подмладак црвенога крста као грана Друштва црвенога крста.

Нас овом приликом нарочито интересује однос који постоји између идеја и принципа нове или савремене школе рада и идеологије Подмлатка црвенога крста, као и њихова уска веза и сарадња на васпитању деце и младежи, која се проводи кроз наше школе и школске организације подмлаткове. Ова васпитна сарадња је данас утолико важнија и значајнија, што Подмладак црвенога крста своју акцију на васпитању школске деце и младежи све више развија, те данас има своје организације по школама у преко педесет земаља целога света са преко дванаест и по милиона чланова - млађана, од којих више од 330.000 само у нашој земљи.

Покрет за стварањем „нове школе“ са новим образовним и васпитним методама, који је углавном настао почетком овога века, постао је особито интензиван у прошлој деценији, јер су то нарочито захтевале послератне индивидуалне и социјалне потребе за савременим образовањем и новим васпитањем. Према разним приликама и потребама појединих народних заједница и нова школа се је појављивала у разноврсним облицима и са разним педагошким струјама и методама, али у основи својој све те разне