Учитељ

584 Др. Владимир Ј. Спасић

струје идејно и принципијелно стајале су у уској вези, те је тако и покрет за ново васпитање добио међународни карактер и општи

значај за организацију школског васпитања у појединим земљама,%) Од ових разних струја нове школе, које све теже увођењу новог васпитања и савремене наставе, код нас је најпознатији покрет за школу рада или радну и активну школу. У њеном развоју огледа се истовремено развој нове школе и савременог васпитања, као и однос нове школе према идеологији Подмлатка црвенога крста. Зато ћемо у најкраћим потезима изнети најпре типичне фазе и струје у развоју школе рада до њеног данашњег схватања, као и њен однос према Подмлатку црвенога крста.

Школа рада базира на принципу рада или активности у педагошком смислу. Но у току њеног развоја било је различитих схватања и примењивања овог основног принципа, те отуда имамо и разне фазе, струје или правце школе рада, које међусобно имају доста додира и прелаза, а све налазе синтезу у педагошки правилно схваћеној савременој школи рада, која је у свему у духу нове школе и новог васпитања.

Прва или припремна фаза школе рада настала је крајем прошлог века под утицајем општег покрета за ручни рад, који је имао одјека и у нашој земљи. Због прецењивања практичне и економске вредности чистог ручног рада а занемаривања његове образовне и васпитне вредности, овај први покрет претставља више припремну фазу или педагошки непотпуно схваћену школу рада индустријског или занатског правца, која је према данашњем схватању застарела.

Тек почетком овога века постепено се развија друга струја школе рада, коју воде школски радници и која у себи садржи више педагошких елемената, и претставља у ствари другу њену развојну фазу. Но и ова је струја отишла прилично у другу крајност, јер је сувише истакла и преценила образовну и васпитну вредност ручног рада у школи. Поборници њени сматрали су неоправдано, да ће се, увођењем ручног рада као главни наставни предмет и оснивањем школских радионица за ручни рад, стара интелектуалистичка школа учења лако и брзо реформисати у нову школу рада. Зато се ова друга струја и развојна фаза школе рада може окарактерисати као технички, практични или мануелни (ручно-радни) правац школе рада који се данас у педагошком смислу сматра такође застарелим. Као главни претставници могли би. се означити, швајцарски педагог Роберт Сајдл и недавно преминули познати немачки педагог Кершенштајнер, који је у последње време своје погледе у многоме приближио савременом схватању

%) О развоју нове школе и савремене радне школе ближе у књизи: „Увод у нову школу и савремену наставу“ од др. В. Спасића, Београд 1930.