Учитељ

986 Др. Владимир Ј. Спасић

тако заиста уводи у школу нови методички дух или дух школе рада. Као таква ова струја данас има доста присталица међу педагозима и практичним школским радницима, који нову школу и савремено васпитање, а стим и школу рада, замишљају као реформу ужега стила, која се састоји у увођењу нових принципа и метода рада у настави, дакле истичу чисто образовну улогу школе а васпитну страну њену запостављају.

Све ове наведене струје школе рада у суштини претстављају углавном методичку реформу наставе, јер им је циљ увођење нових наставних метода базираних на принципу рада, тј. треба деци омогућити стицање или давање знања новим начином рада у настави, увођењем саморадње и активне очигледности помоћу ручног рада. Према томе реформа школе у овом духу остаје у основи својој интелектуалистичка, јер води рачуна углавном о новом начину давања или стицања знања у школи, како би у школи настава добила карактер радне наставе.

Ма да је са чисто методичког гледишта овако уско схваћена школска реформа у духу школе рада оправдана и корисна, ипак са гледишта нове педагогике или савремене науке о васпитању ово је непотпуно и недовољно, јер је васпитна страна школе занемарена, запостављена или и потцењена, што не одговара данашњим приликама и потребама. Са савременог педагошког глецишта данас није довољно ни потпуно извршена улога школе, ако се у њој само развијају духовне и телесне снаге и способности дечје њиховом саморадњом и спонтаном стваралачком активношћу, како би школска младеж постала образована, интелектуално развијена и богата знањем, једном речју постала што ученија. Голо знање не чини човека правим карактерним и моралним човеком, потпуном личношћу и социјално корисном јединком, јер се образовањем формира само индивидуалитет без икаквих или без довољних обзира на заједницу. Тек правилним васпитањем кроз школу и ван ње оплемењава се не само душа деце и младежи већ целокупна њихова психофизичка природа, и постепено се развијају у вредносне личности и васпитавају за ваљане чланове људске заједнице. Према томе и васпитање, као шири појам који истовремено обухвата и правилно образовање у истом васпитном духу, прече је и индивидуално као и социјално важније и вредније од самог образовања, јер васпитање утиче на свестрано формирање целокупне личности, а образовање у основи сво10] интелектуалистичког је карактера и ужег утицаја. Образовање у школи помоћу наставе у савременом духу базира углавном на педагошки схваћеном принципу рада. Ново васпитање у школи и ван ње, поред правилне примене принципа рада, неминовно захтева још и правилну педагошку примену принципа живота и принципа заједнице, јер се само животом и радом у заједници и кроз заједницу оспособљава за вредносан живот и рад у заједници .