Учитељ

596 Вида Лесковац

Да дечји цртежи могу бити интересантни по науку, на то се до скора није мислило. Корадо Ричи, италијански научник, био је први, који је издао једну књигу о дечјим цртежима. То је било крајем прошлога века. Тек после тога имамо живо интересовање за дечје цртеже. До данас најбољи рад о дечјим цртежима је дело скоропреминулог великог педагошког радника Кершенштајнера.

Споменућу овде пре свега неке карактеристике дечјег цртежа. Оно, што је карактеристично за дечји говор, карактеристично је и за дечје цртеже. У развитку језика код детета у почетку нема засебних речи, него једна реч означава читав смисао. Код првих цртежа дечјих опет нема засебних црта, него први дечји цртежи су опште слике. Дечји цртежи дакле не претстављају у почетку поједине предмете, већ се њима означава један појам. Све животиње дете црта у почетку једнако. М мачка, и вук, и лисица, и слон у почетку се не разликују једно од другог. Сваку од ових животиња дете црта у почетку са једном те истом округлом главом, на којој су уши, очи и две црте између очију, које претстављају њушку. Затим свака ова животиња има труп са репом и четири ноге. Тек доцније дете црта слона са сурлом и лисицу са репом китњастијим и већим, него што је у вука, или у пса итд. Човека дете црта такође увек једнако, јер дете не црта неког извесног човека, већ човека уопште. Све што зна о предмету који црта, дете то и црта. Доказ за ово су нам т. зв. рентгенски цртежи. Тако на пр. дете нацрта фасаду куће и у кући сто, столице, остали намештај, децу, људе итд. Или на пр. човека у профилу прта са два ока, јер зна да човек има два ока. у

Интересантно је да дете не увиђа тешкоће при цртању, те црта прво теже ствари. Тако дете најпре црта човека, па онда животиње, а затим кола, локомотиве, вагоне, а још доцније цвеће и дрвеће. То долази отуд што дете најпре црта оно, што га највише интересује. Интересантно је да су први цртежи човека еп јасе. После цртежа еп јасе имамо мешавину између цртежа еп Тасе и профила, а прави профил се јавља тек око 10—12 године. Животиње дете црта у почетку са главом, која се ништа не разликује од људске. Иначе животињу црта увек из профила (глава еп Тасе, тело профил). Ови цртежи дечји су шематски. Перспектива и рељеф са сенком јавља се врло касно и то само код даровите деце.

После свега овога биће нам разумљиво зашто су часови цртања за нашу децу још увек често досадни и зашто деца често овај посао не раде са весељем и задовољством. Знамо да јеу сваком послу најважнија ствар: изазвати у деце љубав и добро расположење за тај посао. А посао за који деца нису способна и за који немају интереса, не може се радити са весељем и љубављу. Само слободно цртање, при коме се детету даје прилика да слободно и спонтано изрази свој унутрашњи свет: своја схватања, своје склоности и способности, има вредности, како за нас, вас-