Учитељ

Историјска настава у основној школи 299

одлуку: у наглом скоку нижу се сцене за сценом све светлије и светлије, док коначно завршетак драме пружи гледаоцима најсветлију завршну сцену (1918 година!!), која изазива у гледалишту врисак одушевљења, урнебесни крик, пљесак, сузе!!! Драму смо горе већ разделили и нехотице у делове. Овде ћемо је тачније разделити у 4 чина:

1 чин: Од досељења до погибије Петра Савчића,

2 чин: Од Немање до косовске битке,

3 чин: Под турским ропством и ослобођени испод њега,

4 чин: Светски рат, ослобођење и уједињење.

Југословенска историја је исто тако захвалан материјал за големи роман у 4 велика поглавља, како их горе наведох.

Било да је драма, било роман, садржај је толико динамичан, ефектан, продоран, оригиналан и ненаткриљив, да гледаоца, слушаоца или читаоца мора да захвати као циклон и да га не пушта из својих жељезних канџа, него витла њим, витла, и кад изгледа, да ће својом жртвом треснути, вихор је ненадано носи и ставља на врх Сунца.

И та ето историјска грађа дана је учитељу, да је преда деци. Након горе разложеног јасно излази, да учитељ, предавајући историју деци, мора бити одличан редитељ и још бољи глумец! Он мора имати редитељских способности: да у право време прикаже деци поједину историјску сцену; да је даде на начин како не би падао у шаблон; да буде увек нов и свеж; да пази на динамику драме. Он мора да постигне код малих слушалаца ефект и тек, кад види на њиховим млађахним лицима или гнушање или сјај или одушевљење или пак сузу, онда ће бити задовољан.

Још бољи треба да буде глумац! Он мора бити истински уметник, мора да се заборави, мора да оне боли, патње и радости Народа проживљава у себи. Он говори час пригушено, час кликће. Сцена захтева да плаче! Он ће и то без женирања, ако сузе навру на очи. Он ће тајанствено зашапутати, онда ће се опет гњевно оборити грдњама и клетвама! Срце ће му заиграти у једној сцени од среће, глас ће му бити испрекидан, он ће задрхтати, занемити!... Све борбе ковитлају се његовом унутарношћу. Сва лица сценска се усредоточила у његовој јединој особи. Он мора бити јединствен и божанствен интерпретатор!

Дакле режисер и глумац у исто време, који глуми улоге бројних јунака сцене готово истодобно. Он мора да се растрза, да изгори!

Не догађа ли се тако, приказ његове драме неће мале гледаоце односно слушаоце тако интензивно узбудити. Он их неће занети и уздрмати! Они неће према томе с њиме заједно све проживљавати. Учитељ тад неће успети.

Зато је обучавање историје у основној школи један од најтежих предмета за учитеља. После обраћеног једног догађаја, он мора бити сломљен и искиданих нерава, да клоне, а зна бити