Учитељ
740 Иван Кањух
Рок зе оуај изток аибеупе хаозјајоз! пе офзфгат, ћ!се изадпа зуа пазгојапја пазћ редасогта 1 пагодић ргозуешеца да одвојет дЧесе дади пагоди диХеупо 1 (ејезпо рођрипо 2дгау родпадак. Пибеупо таозјао Соуек пезато да пе тоХе Бш акЏуап 1 и рипој тег Копзјап Сап идзке хаједтсе, песо оп сезјо рада па ([егећ дгибтуа. Такау сохек пе тоХе 4 ргодикнуап, пета писјануе; оп је огиде и гиката дгшечћ, теејек џајпо јасћ амаџа. 510 зе Се тога!пог 1 зосјајпог гагуПКка оибамћ озорђа, оп 1510 хаозјаје ха аибеупо погптајпо гагмјепт озођата. Мје тогајап зато опај Кој; пе 41 20, пето опај Кој; си добго. 510 угеф! ха ројефпса, угеф! 1 ха пагоде. Тајо ома акеја ха зитћјапје сибауозн! шта 1 уебКко пасопајпо 2ласепје, јег опа шта 7а рочјефси Наско 1 рз сКко јасапје пазе ји20810уепзке газе.
О заштити, настави и васпитању даровите деце
од Ивана Кањуха, професора у Битољу
Покрет о заштити, настави и васпитању даровите деце постојао је у латентном облику и раније, али је свом својом снагом тек после светскога рата избио на површину. Што је он у данашње дане постао нарочито актуелан томе је навише допринела тешка економско-привредна криза, која је захватила скоро све слојеве поратног друштва. Да би се нашао повољан излаз из овог критичног стања, указала се потреба да се снаге и способности сваког појединца што целисходније и успешније искористе, друкчије речено, да се сваки човек постави на оно место које му према његовим склоностима и способностима најбоље одговара. Сам економски живот садашњице нам налаже дакле, да отклонимо све могуће препреке које би даровитој деци стајале на путу да постану духовни вођи свога народа и као такви да нам осветле стазе и путеве ка економском и моралном оздрављењу.
У економском погледу наше је доба доба поделе рада. Док се у патријархално доба економско-привредни живот делио само на неколико области, данас се он издиференцирао, у масу појединачних грана, од којих свака тражи људе који би имали за то урођену склоност и савршену стручну спрему. У савременој економској утакмици не односи победу онај, који зна од свега понешто, него онај који у организацији као и у извршењу рада покаже најјаче и најсигурније стручно знање. А формирање и стварање овог новог типа човека, који би се благодарећи своме природном дару и својој солидној стручној спреми могао лако снаћи у модерној економској борби, условљено је смишљено из-