Учитељ

О заштити, настави и васпитању даровите деце 741

веденом заштитом, наставом и васпитањем даровите деце. Осим тога све више и више узима маха и мисао да се данашњи свет не може излечити, поправити и оплеменити док се друштво не освежи новим брижљиво одабраним и за живот способним елементима. Стога није чудо што се данас у свим културним земљама траже могућности и начини да се у свима народним слојевима, не обзирући се на њихово материјално и социјално стање, пронађу скривени млади таленти и настоји се да им се створи погодно тло како би се што слободније могли да развијају па да што корисније послуже култури, напретку и благостању свога народа, а тиме и развитку целога човечанства. Отуда можда ниједан социјални покрет, који се јавља у данашњем добу, хаотичном и нервозном скоро у сваком погледу, нема тако замашан значај за будућност људскога рода као покрет за заштиту, наставу и васпитање даровите деце. |

Са овим покретом у тесној вези стоји и покрет о избору позива, који је у последње време такође заталасао цео цивилизовани свет. Док је раније избор позива био препуштен слепом случају, данас упућујући дете на један одређен позив води се рачуна о његовим телесним, моралним и интелектуалним особинама које тај позив изискује. Данас велика већина људи зна и сувише добро да сваки погрешно изабран позив наноси штете не само појединцу, него и друштву, држави. Сваки погрешно изабран позив је у ствари расипање енергије, које се увек тешко освећује. Зато је неопходно потребно да се при избору позива узимају у обзир у првом реду физичке и психичке снаге индивидуе. Нарочито треба строго водити рачуна о избору позива даровите деце. Док би мање обдарени појединци још некако могли да врше своје позиве и на разним гранама социјалног рада, пошто они нису јаче диспонирани ни за једну одређену струку, даровите индивидуе су својим талентима такорећи предестиниране за једну одређену област људске активности, која је једино у стању да пружи плодно земљиште њиховим оригиналним духовима. Ако би таленат стицајем околности промашио позив за који га је Провиђење одредило, да је на пр. Мештровић остао чобанин, а Франклин штампарски радник, то би био неоцењиви губитак за културу човечанског рода.

О избору позива, а нарочито о његовом културно-политичком значају, говорићемо другом приликом. Овога пута позабавићемо се искључиво проблемом о заштити, настави и васпитању даровите деце.

Да би покрет о заштити, настави и васпитању даровите деце могао извршити свој задатак, треба претходно утврдити: 1) која су деца даровита и 2) у коме се добу психичког развитка буди и развија дар.