Учитељ

О заштити, настави и васпитању даровите деце 745:

ћемо да се она, према томе да ли ће се воља посматрати са становишта психологије која почива на објективном посматрању психичког живота или са становишта психологије која базира на. анализи свести, могу поделити на две велике групе. По првом гледишту воља је израз једне физиолошке снаге, по другоме она се своди углавном или на садржај или на форму свести. Прво гледиште заступа код нас Вићентије Ракић. По њему је воља „једна физиолошка снага са селективном и организаторском функцијом, чија су стања и радње физиолошки супстрат стања и радња. свести. ““) Претставник другог гледишта је код нас Бранислав Петронијевић. По њему воља као елеменат свести припада форми свести; она је „један елементаран састојак субјекта.“ „Воља је — вели он — активна спонтана способност мењања свесних садржаја од стране субјекта. “) — Други опет мисле да воља мора припадати објекту свести. Трећи најзад сматрају да воља у ствари. и не постоји, него да је она само илузија наше непосредне свести и ништа више.

Сама ова кратка скица мишљења о природи воље показује нам колико је тешко одговорити на питање шта је воља.

Нас овде воља интересује само уколико је она нужни услов: дара. По признању многих великих умова успешна продукција. на разним пољима човечје активности поред природних својстава која су потребна за стваралачки рад много зависи и од јаке воље. Тако хемичар Либиг вели да је сваки хемиски рад условљен гвозденом вољом, неуморним стрпљењем и безграничном истрајношћу. Гете на једном месту вели да је основ сваког песничког стварања јака енергија воље. „Само је једно наше: енергија, снага, воља.) На другом месту каже: „Главна је ствар да човек има велику вољу као и умешност и постојаност да је изврши; све је остало споредно. ““)

Воља се нарочито онда може сматрати барометром дара када дела у виду пажње. Развитак пажње је сразмеран развитку духовних способности: у колико човек стоји на вишем ступњу умног развитка у толико му је пажња развијенија. Тако је код човека на најнижем ступњу интелектуалног развитка интензитет пажње сведен на минимум, док геније за оно што је у домену његове генијалности показује максимум пажње.

Ма да се воља за неки облик активности сматра обично као знак дара за тај облик активности, она није апсолутан критериум дара. Могу имати јаку вољу и људи без талента. То су т.зв. псеудоталенти. Они својом изванредно јаком вољом и безграничном

5) Вићентије Ракић: Педагогија, 1 део: Општа теорија образовања, стр. 11 (Сарајево 1928.).

в) Б. Петронијевић: Основи емпириске психологије. И. св. стр. 2. (Београд 1925.). ту Ескеттапп, безртаеће таењ Соећће, 1. Ва. стр. 161. (Петра, Весјала.) 8) Ескеппапп, цит. дело, св. Ш. стр. 260.