Учитељ

746 Иван Кањух

неуморношћу у раду могу на неком послу показати исте а понекад и веће резултате, него прави таленти, који немају довољно вољне снаге. Стога се при испитивању дара мора имати на уму да воља за неки посао није увек знак талента за тај посао.

Има психолога који сматрају да је јака воља неизоставни предуслов свакога дара, да она није релативан, већ апсолутан критериум његов. По њима величина дара зависи на првом месту од тога колико је неко у стању да савлађује спољашње препреке као и препреке које се јављају у њему самом. Таленат који нема довољно вољне енергије да се бори са препрекама — тако аргументирају они — пропада, или боље речено, не развије се, дакле није таленат. Са гледишта ових психолога не само јака воља, него и јак карактер чини битну особину талента; некарактерност и таленат се — веле они — необзирући се на изузетке, у једној истој личности потпуно искључују.

На основу ових критериума можемо додуше лако да уочимо најопштије контуре дечјег дара, али не и правац дара. Међутим није довољно само да знамо на време које је дете уопште обдарено талентом, него је потребно и да благовремено уочимо у коме је правцу његов таленат особито развијен. Нарочито је важно да се на време открије правац осредњих дарова, јер док се јачи таленти обично развијају у једном потпуно одређеном правцу, а само изузетно у више праваца, мање обдарени таленти се по правилу развијају истовремено у више праваца и када код њих не би благовремено уочили доминирајући дар, дакле дар који чини језгро њиховог бића, била би велика штета како за њих саме тако и за друштво.

Најпоузданији критериум за одређивање правца дечјег дара јесте правац интереса. Овај критериум нарочито истиче психолог Кебубз. „Морамо претпоставити — вели он — док сеу противно не уверимо да област и активност, која највише привлачи индивидуу, која му прикује пажњу и јача вољну снагу, мора лежати у правцу његовог талента. Интерес одређују активне склоности, које су се латентно развиле и још су се у несвесноме више или мање издиференцирале. Али непосредно манифестовање интереса још није доказ да правци интереса и дара морају пасти уједно, изузев у случајевима, где је интерес интензиван, трајан и спонтан. Разуме се да искључиво једнострани интерес не открива увек правац дара. Ако се на пр. неко дете у извесно доба интересује за извесне ствари, које и другу децу истих година нарочито занимају (цртање, грађење, прављење стихова)..... или ако је реч о правцима интереса, који су условљени нагоном подражавања: у таквим и сличним случајевима не треба одмах мислити да имамо посла са једнострано одређеном јаком способношћу, Једностраност интереса је у овим случајевима лако разумљива, шта више њен нарочити интензитет се објашњава општим цртама дечјег карактера. Само ако је интерес трајног и постојаног карактера и