Учитељ
58 Др. Влад. Ј. Спасић
Правилном синтезом наведених главних педагошких принципа добијамо нову школу у облику васпитне животне и радне заједнице, која полази од личности и заједнице, од детета и друштва, појединца и целине, да би правилном организацијом индивидуалног и колективног рада и живота развијала и васпитавала вредносне личности кроз школску заједницу за нашу националну, социјалну и културну заједницу. У својој најсавршенијој форми нова школа нам се појављује као идеја прогресивно динамичког и регулативног карактера, која нам служи за оријентацију при организовању нашег савременог школског живота и рада у духу циљева, задатака и потреба наше народне заједнице.
ж
За правилно извођење наставе у духу школе рада, суделовачи течаја слободном дискусијом разјаснили су педагошки појам рада, који чини основу савремене радне дидактике и методике. Наставни рад у школи треба да претставља органски и природно везану психичку и физичку активност дечју, која стоји у уској вези истовремено са целокупним животом и радом детета и његове околине, како би се тиме постигло максимално образовно и васпитно дејство. Правилна примена принципа рада и његова уска веза са принципом живота и доживљавања даје целокупној настави карактер савремене радне наставе, у којој и ручни рад има своју одређену али не доминирајућу улогу. У правилно схваЋеној радној настави дечји рад базира на слободној саморадњи, спонтаној стваралачкој активности и свестраној активној очигледности. Рад у таквој настави у већини случајева добија облик слободнога разговора или дискусије, чиме се деца постепено духовно буде и свестрано развијају. Зато при таквом раду у настави нема места нити могућности за примену каквих шаблонизираних формалних ступњева, који одговарају само настави базираној на давању знања тј. учењу деце са рецептивношћу, претежно пасивним примањем градива. При слободном индивидуалном и колективном дечјем раду базираном на правилно схваћеној саморадњи, у настави можемо само констатовати извесне природне форме, фазе или ступњеве рада, који немају ничега заједничког са разним шаблонизираним формалним ступњевима у настави старе школе.“) Уопште слободан индивидуалан и колекти-
#) Ближе о томе: Др. Влад. Спасић — „Увод у нову школу и савремену наставу“ — Београд, 1930 и „Педагошки појам рада“ — Београд, 1931.