Учитељ

Течај школе рада у Београду 59

ван дечји рад у савременој настави са слободним психолошкологичким процесом не може и не сме се шаблонизирати, механизирати нити спутати у какве калупе, форме и ступњеве, јер се то противи природи самога детета и његова рада. Могуће форме рада, фазе и радни ступњеви слободнога рада у настави не могу претстављати никакве шаблонске ступњеве или шеме, као форме кроз које мора да прође настава. Зато је немогуће из области савремене наставе дати готова предавања, која би служила за мање или више шаблонско копирање или незнатно прерађивање, какав је случај већином са наставом старе школе, већ се могу дати једино диспозиције за разне радне могућности у настави, чије извођење у школској пракси зависи од природе и способности деце и наставника, самога градива, локалних прилика и других фактора. Ж

За успешно увођење ученика у савремену наставу или нови школски рад — радну наставу, потребно је још од самога почетка дечјег школовања (у [1 разреду) обратити пажњу и на правилно увођење ученика у савремени школски живот у разредној и школској заједници. Поред упознавања, стварања пријатељства и задобијања „међусобног поверења, треба одмах обратити пажњу на развијање осећања, смисла, воље као и потребе за заједничким забављањем, животом и радом, будити дух заједнице, као и упутити ученике да постепено унутарњи и спољни ред у својој разредној и школској заједници организују штовише сами на принципу дечје самоорганизације, самоуправе и самодисциплине.

При увођењу ученика у нови школски рад потребно је не само навикавати их на самостално опажање, посматрање и прикупљање грађе за обраду, већ и на самосталну прераду, обраду и асимилацију свега тога у циљу психофизичкога развоја и употпуњавања духовнога садржаја дечјег, као и нарочито увежбавати их на правилно претстављање, изражавање, практично примењивање и искоришћавање стеченога. Зато се у настави морају неговати све форме психофизичке активности дечје, које, ако су правилно примењене, вежбају и јако помажу развој дечје способности у самосталном изражавању, разноврсном претстављању и оригиналном продуктивном стварању. Зато поред говорног и језичног изражавања усменог и песменог, као најглавнијег, треба неговати још и пластичко, графичко, вокално и инструментално (музичко), ритмичко, као и драматичко изражавање и претставља-