Учитељ

70 Страна књижевност

тина и воља за приказивање цртањем. Савесни рад учитеља у разреду приказује се као пусто предиво психолошких, методичких, строго стварних али и филозофских размишљања; врло често блистају ту — усред рада у разреду — нове мисли, нова открића, нови путеви. Али је за све то потребно увек ново тачно испитивање пред децом. Дешавају се ту понекад и грешке и стрампутице — велике и мале — које су штетне и које великом делу школске обнове више шкоде него што користе. И ту важи Декартова опомена: „Ко на правом путу иде лагано, даље ће доћи од онога који се жури на кривом путу“.

Иза увода писац у Општем делу говори о недељним сликама, месечним круговима и годишњем плану, на пр. месечни круг септембар: школа у земљи; недељна слика: после распуста, или о школи у граду, или шта нам прича књига и земљописна карта и тд. па онда о стварним областима и наставним предметима, о наставним јединицама и основном закону рада и даље о појединим наставним предметима на пр. како се у ЈУ разреду обрађује познавање завичаја и природе, језична настава, писање и читање итд. Какво гледиште писац заступа за поједине наставне предмете, видеће се из овог његовог излагања на пр. о познавању завичаја и природе. „М за стварну наставу у основној школи важе Гетеове речи, да треба поћи од дома и да се одатле осваја цео свет. Да се смисао деце у овим годинама — годинама Робинзона — за налажење и тражење, за испитивање и откривање одржи, за то пре свега служи стварна настава, која ће се постепено делити на предмете. Одвајање познавања завичаја од познавања природе примећује се и по томе, што неке недељне слике (оно што се дотичне недеље предаје) имају више завичајно-културни, а друге више природописни карактер. Код познавања завичаја, по наставном програму, претежнији је географски начин посматрања, који узима у обзир и човечји живот; код познавања природе. обрађују се природна тела и природне појаве завичаја... У границама свога краја ученици треба да се упознају са животом завичаја према географским приликама, историским и привредним односима, према саобраћају и користи. Избор грађе мора, што се по себи разуме, да одговара кругу искуства и интереса ученичког. Географија и познавање природе могу се обрадити само тако, како то одговара годинама деце... Вредност географског знања не састоји се у чепркању по сандуку с песком, него у школовању посматрања, у сопственом доживљавању, у смишљеном спајању, у оживљавању по изгледу мртве слике на карти. Читање карата у најелементарнијем облику почиње у овом разреду. Не треба гледати карту без мисли, него се карта мора тачно посматрати и мислити на знакове...

У вези са завичајно-наставним стварним областима обраћа се пажња ученицима на животиње, биљке и врсте земљишта у завичају, али и оно што је далеко и туђе може се по каткад при-