Учитељ

84 Др. Станко Гогала

назив личност и који ће реформу школе и лично изводити, потребно је да укратко наведемо значајна својства и душевне црте човека којег називамо личност. То ћемо учинити са нарочитим обзиром на учитеља. Треба још напоменути да та слика личности неће бити толико психолошка, него пре свега педагошка.

О свакој личности можемо најпре тврдити, да мора бити укорењена у извесној културној струци, било то уметност, етика, социологија, привреда, политика или религија. Укорењеност у каквој културној струци потребна је за личност из ових разлога: 1) пошто свака личност мора имати негде своје културно место; она мора културно нешто значити, иначе је душевно празна, те већ због тога не може постати личност. 2) Та укорењеност пак је потребна још ради тога, јер личност се не може и не сме граничити само на стручно познавање одређеног културног правца, него она мора сопственим подробним радом у једној културној струци остварити могућност да упозна вредност и богатство других културних области и културе уопште. Од личности се дакле не тражи само да је стручњак, већ се од ње тражи толики ступањ културе која, ако је могуће, обухвата преглед по свима културним областима.

Ако сада ову општу душевну црту личности пренесемо и на учитеља, видимо да све то важи и за њега. Погрешно је мишљење да је за основну или грађанску школу свако лице добро и да се од овог учитеља мало тражи. Овакво мишљење је баш довело до тога да је школа све мање уважавана и да је због тога изгубила и унутрашњу везу са ученицима. Треба наиме да знамо да је човек душевна и телесна јединица и да сваки душевни или телесни рад утиче на целокупну структуру човека. Исто тако пак и развој једне душевне стране утиче на целокупни душевни развој. Због тога пак и сталани озбиљан рад у ма којој културној струци утиче на целокупну личност. Тиме се не повећава само душевно образовање човека, тиме није постао само по својој душевној садржини богатији, него се упоредо с тим промени целокупна његова личност, као и његова непосредна појава и његов утицај. Услед његовог развоја у васпитном правцу промене се нехотице и непосредно и сви односи према околини. Пошто сви доживљаји и њихове садржине из прошлости утичу на садашњост и будућност и пошто се у прошлости стечено васпитање јавља и у тренутном и садашњем доживљају, мора због