Учитељ

200 Милорад Џудовић

— Немој да ме лажеш»р — Не, мама.

Мајка се мало умири. Дете видећи да му је поверовала, разведри чело и радосно подскакујући с ноге на ногу оде на сокак да се игра. Да мајка није овако бесно поступила, већ да га је благо са осмехом на уснама питала, дете не би имало разлога да лаже, казало би истину.

Другом приликом једнога ранога јутра, сусетка Нада, жена стара око 40 год. носила је нешто завијено у својој кецељи. Журним корацима пролазила је широко двориште и дошавши до плевне осврну се, погледа око себе, па мислећи да је нико не гледа, разви кецељу из које се указа шарени петао, саже се, издиже секиру и петлу паде за врат. Затим га хитро замота у крпу, стави у кецељу и однесе кући.

Цео овај призор посматрао је са прозора њен синчић за којег је она мислила да спава. После два дана њен сусед Мирко опазио је да му нема петла. Посумњао је на сусетку Наду, па је размишљао како да се о томе увери. Послао је своје дете, да позове Надино. Дете је дошло. После мале забаве Мирко показа детету динар па му рече: „Даћу ти динар ако ми кажеш право, да ли си где видео нашег петла“. ;

— Онога шареногар рече дете.

— Јесте, шаренога.

— Па мама га заклала пре неки дан.

Мирко даде детету динар, узе га за руку и одведе сусетки Нади. Када их она виде узнемири се, али се не збуни. Мирко јој објасни ствар и запрети да ће је тужити. Она се клела свачим на свету да о томе не зна ништа. За овим уведе дете у кућу, па га стаде тући да је врискало што год је могло. Нада је и даље кад кокошку, кад петла ловила, али њен синчић ни за живу главу не би никад више одао. ;

Оваквим лажима или сличним јасно је да се дете привикава у дому својих родитеља. Ступајући у школу дете долази у једну нову средину, која има за циљ да настави даље васпитање на основу домаћег или домаће као негативно сузбије и отпочне ново школско.

У току рада васпитач се сусреће са децом код којих је домаћа лаж имала дубоког утицаја, што се лепо да видети из ових примера:

Мирка, ученица Ш-ог разреда јавила ми на часу да јој је нестала дводинарка из торбице. И други се ђаци почеше жалити да им нестају оловке, пера, гуме и друге ствари. Све ове жалбе примио сам за озбиљно; али ми није било лако пронаћи онога ђака који се бавио тим послом.

На сва моја блага питања и обећања да му нећу ништа учинити ако се сам јави није било одговора. Два ђака падоше ми у