Учитељ

330 Милица Ж. Цветковић

дете уздиже своје биће и проширује своје силе. Далеко од породичног круга ствара се нова социјална заједница с новим захтевима којима се дете мора потчинити, с новим захтевима за самосталношћу, активношћу, новим доживљајима пријатељскога другарства, али и злобе, зависности итд. И за регулисање ових социјалних односа дечја заједница тражи одраслога човека, да не би било насиља и да би свако дете могло доћи до свога права. Стечена искуства у овом новом животу делују сада много више на однос према родитељима. Сада се јавља потреба у детету, да се нови доживљаји ван куће саопштавају, да се и родитељи саживљавају са њима. Тим се љубав детиња још више загрева и постаје срдачнија, јер родитељи тиме боље схватају духовне потребе детиње и пре им излазе у сусрет и задовољавају их.

У једној добро вођеној активној заједници упорна тежња за самосталношћу ублажава се, а ранија црта послушности остаје и даље код детета, због недовољне увиђавности и слабости детиње моралне воље. Али иза ове личне послушности долази сада на сасвим други начин увиђавност у објективан закон који и саме родитеље опредељује у њиховом раду. У проширеном животу дома, у заједници игре, све се већ схвата као општи животни закон. Животна заједница, у којој се дете креће, претставља се сада као микрокозмос живота, у коме се моралан поредак великога света реализује у маломе, који већ мало дете учи да га познаје и да му се потчињава.

На тај начин се дечји врт, заједница дечје игре, јавља као педагошко решење питања увођења малога детета у моралан поредак живота. Социјалан живот у детињим формама је фактички школа моралности. У слободној игри са вршњацима учи дете да познаје своје добре и рђаве особине, као и да последице свога доброга или рђавога владања искуси на себи самога, као и да цени зло и добро других према својим поступцима.

2) Морално васпитање школскога детета Прелаз из доба детињства у школско доба уистину је врло оштар за дете. Данашња школа, на жалост, још увек употребљава бруталне форме једне дисциплине, принудна средства која на сваком кораку морају неповољно утицати на слободан развитак детињих способности уопште, као и на вољу и карактер детињи. Разлог занемаривања школске моралне педагогије види се иу

ље

авина ла