Учитељ

Морално васпитање детета 329

душном реагирању родитеља у правцу његовога извршења показује се оно детету од опште и обавезне важности.

Нагон за непосредним додиром са објективним животом и за самосталним тумачењем лежи у природној активности детињој. У тој активности је дете, како је то Песталоције изложио, друга полазна тачка за морално васпитање детета. То васпитање, прилагођавајући се природи детињој и његовим потребама, води ка тежњи саморазвијањем и самоваспитањем код детета.

Активност малога детета изражава се већ у двема формама: у раду и у игри. У обема достиже оно један више духовни живот у коме се непосредно прихватају објективни циљеви.

Вредност рада лежи овде у концентрацији снага на један сталан одређени циљ, у заснивању детиње слободе дисциплиновањем и тако постигнутом практичном самосталношћу. И у својој социјалној функцији рад претставља један израз живота, да се другима помогне, олакша, учини услуга једној заједници основаној на солидарности, како је то Монтесори желела. Али како је радна способност малога детета природно ограничена због брзога замора, због недовољне истрајности његове воље и недовољнога уверења у крајњу потребу рада, она се претставља као његова сопствена животна форма која одговара једино његовој духовној структури. Дете овде не вежба појединачне снаге, већ у сваком раду уноси све силе и ово образовање не остаје формално, већ се проширује на цело биће детиње.

Место, на коме дете развија и издиже своје биће, јесте педагошки вођена заједница игре. Уски оквир дома није више довољан. Већ на крају треће године опажа се у детету нова тежња за самосталношћу проширењем свога бића, како је то модерна генетичка психологија сасвим објаснила и како је у осталом свака мати доживела у познатим појавама првога периода упорности које дете гони на улуцу и игру са вршњацима.

Пошто педагошки неорганизовани улични живот, због велике сугестивности малога детета и слабости његове моралне воље, ставља у питање његов моралан развитак, а, с друге стране, васпитна вредност игре без смишљенога вођења не долази до свога пунога дејства, остаје овде захтев педагошкога вођења, односно задатак да се живот педагошки води.

Овде налази своју функцију дечји врт, забавиште. Ту функцију уосталом врши и свака слободна заједница у игри, у којој