Учитељ

Конгрес за ново васпитање 377

у раду, у одмору као и у акцији, највише добро човека и највећи и најдрагоценији помоћник духа.

Ако реформишемо школу на овим принципима, формираћемо људе који су потребни нашем новом друштву.

Речено је да је снага једне нације у њеној омладини. Национална индивидуалност треба да буде развијена до максимума каогод и индувидуалност сваког њеног детета, ако нација хоће да свету да свој најбољи принос.

Какав би био тај наш свет кад би свака нација љубоморно развијала своју културу не у једној усамљености, него у пуној свести свога напора ка усавршавању и у једином циљу да се допринесе један потпун принос усавршавању света. Сваки се радује успесима других у заједничком делу, дух конкуренције ишчезнуће; сви ће наћи своју славу у овим својим разликама.

Потребно је да се, између нација као и између индивидуа, утакмица укине у новом поретку који се тражи; да сваки постане што је највише могуће, да би његов духовни прилог целини био потпун. Ако васпитањем индивидуалне слободе ослободимо стваралачки допринос сваке нације у људском друштву, ми ћемо ускоро видети народе удружене да решавају заиста проблеме једног удруженог човечанства. Људско опште друштво биће такође остварено. Ниједно изоловано биће неће имати кључ ових проблема. Заједничким напором нас који смо се овде сабрали створиће се један нов поредак у коме влада мир и хармонија, створиће се једно ново друштво у коме ће нам наша деца бити спокојна.

УШ Васпитање у свету који је у међусобној зависности

Резиме предавања М. Јатез Мас-Потаа, Мет-Јогк, С. А „Државе

Налазимо се у одсудном преокрету у историји човечанства. Индивидуалисте се напрежу да организација друштва добије индустријски карактер. У вековној борби за слободу, садашњи напор изгледа да има много више за циљ да оствари економску једнакост, него да задобије политичку једнакост. Помоћу мађијског дејства науке и праналазака, ми смо, ево, преображени, без и најмање сумње у то, у друштво умне светске силе. Васпитач, више него ико други, у могућности је да постави и учврсти ову промену у историји. Али ако васпитање треба да оправда веру у њ, потребно је да васпитачи учине нешто више, а не само да равнодушно посматрају измену социалног тока. Потребно је да постану једна снага много смелија у савременом животу. Потребноје пре свега да на себе приме одговорност да људски род приведу могућности да узме своју сопствену судбину. Уколико сам више интернационалист у толико сам и више забринут за општи мир. Како ново васпитање може помоћи решењу проблема који имају за главни циљ да створе институције способне да одго-