Учитељ

Конгрес за ново васпитање 379

< правом творци будућности Америке. У другом периоду школе би требале да истакну идеју да ове новине које су продрле у нашу земљу сачињавају у толикој мери сигурну везу за међусобно разумевање њихових нација и наше нације.

Ма шта да је могло бити у прошлости, више није могуће захтевати да уски национални интереси једног народа буду штићени на штету његових суседа. Практичним примерима, схватљивим за децу свих узраста, треба нарочито истаћи изванредну корисност међусобне зависности економског живота савременог друштва.

На трећем месту, већину националних историја треба поново написати. Ја не заборављам да су неке земље учиниле велики напор у овом смислу, али мислим да Савезне Државе Северне Америке треба да даду најбољи пример шта смо ми од тога учинили. „Ми нема шта да се плашимо наших суседа: амерички историчари немају никаквог разлога да говоре неправично о земљама са којима смо били у конфликту. Осим тога, ми смо, сасвим логички, желели видети у општој историји Европе и посебно Енглеско продужење наше сопствене прошлости, јер јасно је да није могуће разумети наше развијање без доброг познавања европских прилика. Исто тако, Американци би се могли навести да укажу потпунију корист за културне везе које их везују са многим старим народима. Ова свест о сродству олакшавала би практично предузимање мера за радњу између Савезних Држава Сев. Америке и других нација.

Најзад, потребно је да се у школама деци предаје о стваркостима рата. Од почетка људске историје, рат је био увек последње средство, законито и признато дејство, у случају сукоба између народа. Али његова историјска улога је завршена. Сада га треба огласити за оно што у ствари и јесте: за једно варварско наследство и интернационалну анархију. Ако рат још постоји и траје, сви напори за стварање једног општег друштва остаће без успеха, и цела наша цивилизација стављена је у опасност. Докле «се год, аутоматски, не одупремо онима који тргују ратом, као што то данас чинимо према разбојницима и убицама, све дотле мир неће бити загарантован.

=

Шести конгрес завршен је најлепше. Једанаестог августа, у РЏајв де Ја Медеттапбе одржан је последњи опроштајни скуп, скуп захвалности, а такође и жаљења што се напушта ова гостопримива и дивна варош Ница. Господин Јеап Мефет, претседник општине у Ници, захвалио се професору Ланжвену, претседнику конгреса и ове седнице. Проф. Ланжвен, узео је реч да се захвали пре свега 1500 конгресиста заступљеним из 52 државе, који су дошли са свих страна света да би узели учешћа на конгресу. Он