Учитељ

Домаћа књижевност 549

Хесенова педагогика не ограничава се само на педагогику школе, већ говори и о установама које раде ван школе на образовању младића и одрасла човека, и то расправља темељно што се ретко налази у систематским педагошким делима. Сасвим правилно Хесен сматра да образовање траје до краја живота, до саме смрти: оно се јавља као бескрајан задатак свега живота човековог. „Прелаз од уоквирене школске организације на неограничено делатан живот, потпуно јасно испољава бескрајност самог задатка образовања“. „Школа је за ученика нешто ограничено и ма колико да је она проткана животом, ипак је нешто одвојено од живота“ (185). „Да се теорија образовања не завршава школским периодом то су осећали већ писци педагошких трактата 18 века“. Локи Русо воде своје васпитанике кроз свет, а такође и Гете својег Вилхелма Мајстера води кроз живот и путовања. Хесен опширно разматра најзначајнија средства за образовање: изложбе, предавања и реферате у научним професионалним удружењима. Нарочито опширно проматра библиотеку и музеј као средства за спштење са прошлошћу и садашњицом. Хесен темељно проматра задатак библиотекара. У одељку о ваншколском образовању Хесен говори о данској вишој нар. школи у коју ступа омладина од 1820 год. и ради 5—6 зимских месеца. У вези с тим говоримо акцији Георга Кершенштајнера: о стварању нове допунске школе у Минхену и Бечу за радничку омладину у тесној вези са производњом. За овим говори о народним универзитетима у Енглеској и Немачкој за образовање школских народних слојева, проматрајући овде о најбољим условима за успешно демократизовање науке и уметности. У овоме одељку осврће се на социјалистичко заузимање за просвећивање народних маса, нарочито се обара као руски избеглица на марксизам и Совјетску Русију.

Хесен истиче као циљ наставе: савлађивање научних метода. Због тога се узима да су најподесније наставно градиво оне науке и они одељци наука, у којима се научни метод испитивања јасно и разговетно испољава. Да ли је ученик савладао научни метод мишљења, може се сазнати посматрањем његовог научног рада у релативно дужем времену. Испити, писмени и усмени, нису то у стању да учине, нити какви тестови.

У одељку „Састав научног образовања“ опширно и врло интересанто разлаже класификацију наука, делећи их на два главна типа: тип монистичких (Огист Конт и Х. Спенсер) и тип плуралистичких класификација (Вунтова, Коен Наторпова, Минстербергова и Рикертова). Хесен је за ову другу класификацију, пошто је она еластичнија и одговара многострукости научних циљева.

На психолошкој основици Хесен дели ступњеве научног образовања. Као први ступањ убраја ебизодични течај, који се различно и назива: „пропедевтички“, „комплексни“ и „епизодични“. Овај течај претходи систематском изучавању науке. Ту настава мора да буде прво опажајна. Свет се детету претставља као агрегат