Учитељ

550 Књижевни преглед

изолованих догађаја, тј. као збир епизода, а не као јединствени систем делова. Детиње мишљење слично је на овом ступњу мишљењу примитивног човека. Епизода је „само полазна тачка почетне наставе која се на њој не сме задржати. Слично ономе како је игра само полазна тачка образовања човека, те према томе мора бити организована у правцу часа који надмашује циљ игре, тако исто ин епизода мора бити организована као основа сазнања. Задатак епизодичног течаја своди се на то, да се анализом епизода доведе ученик до сазнања главних елемената из којих су састављене све те епизоде: њен се смисао састоји у томе, да се покаже њена проблематичност која води к знању. Задатак епизодичног течаја своди Хесен заједно са немачким педагогом Винекеном: „да дете открије науку“. Хесен развија даље, да се научни систем не сме давати ученику, већ га ученик мора тражити иза материјала који му се даје у случајности. Епизода мора бити проткана научним системом, али се не сме пре времена преобраћати у систем. У епизодичном течају налази своју примену „завичајна настава“. Карактетеристично је за епизодични течај то, што се у њему поједини наставни предмети још нису диференцирали у нарочите науке. Само научни систем рашчлањава сазнање на поједине ралативно затворене дисциплине. Епизодични течај има карактер „комплексни“, оно што Немци зову „Оезапнитетећ!“. У епизодичном течају идеално је да целокупну наставу држи један наставник и то је карактеристика овога течаја и у исто време разлика од систематског течаја. У вези са овим течајем Хесен говори о употреби илустрација које имају дужност да ученикову уму приближе стварност. Овде није циљ да се предмет приближи учениковом опажању, већу томе „да се упали његово активно мишљење,“ Илустративна опажајност као таква нема способност да ово изведе. Емпиријска опажајност је у својој суштини пасивна очигледност. И она може да механизира и изопачава у рђави „вербализам“.

Системашски. течај разликује се од епизодичног тшечаја што не иде елементима, већ од њих полази као од својих основних ставова. Систематски течај само изводи закључке из градива које већ постоји у ученика, допуњавајући празнине које је оставио епизодични течај. Систематски течај не само да завршава и сједињава резултате ранијег наставног ступња, већ је и сам приправио за још виши течај. Систем није нешто највише и последње у науци. Изнад система стоји научни метод. Хесен сасвим правилно утврђује да се систематски течај не може извести сав лабораторним методом. Нема те школе која би била у стању да снабде своју лабораторију свим оним материјалом који се тиче систематског течаја. Зато се лабораторним методом могу да изводе само неке главе за самостално изучавање. Задатак наставников у систематском течају огледа се уопште у томе, што он не сме да крије од ученика проблем који није наука решила. На систематском течају важно је да се захтева од ученика да буду тачни у излагању