Учитељ

Драмско изражавање код деце 677

некле сазнати будући живот детета, и према расположењима да ли ће бити ведар или таман, радљив или лењив. Тај рудиментарни акт, који се испољава у друштвеним играма, свакако крије прве бразде колективног живота. Ово је сасвим тачно приметила и Некер де Сосир када пише: „Многобројни дечји скупови за време игре јесу један од најглавнијих устова за социјално васпитање.“ И баш у. таквим приликама, деца долазе до свога пуног изражаја, који се видно манифестује у акцијама од перманентне важности. Што се тада постави, задуго се не може променити. Јер диференцирањем звања и послова у играма, деца конструишу нови облик живота, који престаје када се и игра заврши. Па ипак, од свега тога код детета остаје да делује оно унутрашње, чији зачетак налазимо у играма. Тако, на пример, малишан, који је у игри био војсковођа, после тога, под властитом сугестијом задржаће задуго унутрашње и спољашње стечене особине.

Мушка деца обично одабирају игре у којима ће се испољавати њихова афективност за развитак храбрости и јачање воље. [5] том случају, честа је појава истицања једнога или двојице над осталима и њихово господарење у свакојаким ситуацијама. Та супериорност има свога потстицаја у дубинама дечје темпераментности и стиче се разноврсним средствима. Није искључено да се дете, које тежи за издизањем, послужи у таквој ситуацији слаткоречивим обећањима исто као и одрасли. У оваквим приликама долази се и до судара, из кога се развија дуже или краће непријатељство. Врло честа појава таквога стања јесте и дечји јогунлук, кога не треба увек посматрати као ружан нагон, већ као темељ великих карактера. Напротив, женска деца приређују емоционалне игре и у њима постављају проблеме сродне њиховој осетљивој природи. У оваквим ситуацијама није искључено присуство мушкараца, који, ако унесу што више супротности, изазивају живљу акцију. Истина, има мушке деце са више женствености и њихова темпераментност у таквим приликама доприноси да се створи пријатна хармонија. Насупрот мушкарцима, који најчешће изводе витешке игре, женска деца преносе у играма целокупан живот људске заједнице, везан за једну или више кућа. И тај живот, макар био изражен најсвирепијом реалношћу, у дечјем преживљавању добија сасвим ублажавајућу обојеност. Он, свакако, оставља траг у нежним душама девојчица, али увек као једна неминовност. Често пута, може се видети група женске деце како диференцирањем занимања минијатурно обављају целокупан рад једне куће. Тако, на пример, једна у улози мајке пева нежну успаванку „заспалој“ беби од крпа, друга опет у цреповима изломљеног посуђа спрема ручак, док остале врше друге послове. Па не само ту свакодневну хармонију куће да претстављају, већ женска деца у друштву осталих мушкараца изводе и остале ређе догађаје из човекове заједнице. Ту скоро, посматрао сам овакав случај. Кћи мога суседа, после дужег боловања, умрла је у шеснаестој години. Како је то била добра девојчица, сва су је