Учитељ

704 Др. Сергије Хесен

заводима, у совхозама, у клиникама, школама итд.). Овој пракси производње било је дато нарочито значење, и између ње и „теорије“ био је устаљен чак, као обавезан, „временски однос 1: 1“. Неки руководиоци наркомпроса чак су говорили о могућности замене студентских стипендија. Студент, говорили су они, мора сам себе да издржава од рада у производњи. Овим би се решио не само тежак задатак финансирања квантитативно јако развијеног вишег образовања, већ би се тако исто остварио и принцип стапања физичког и умног рада. Сматрало се, да ће, спроведен у време прве пјатиљетке само делимично, овај комунистички принцип бити у току друге пјатиљетке потпуно остварен.

Што се тиче „политехничке“ школе, и у њој је била спроведена радикална реформа све наставе. Ранији програми оглашени су за еклектичке, недовољно марксистичке, и чак „кулачке“. Изгледа, да се раније сахрањен за сва времена „комплексни метод“ поново 06новио, али овога пута у „методу пројеката“, који је у 1929—1931 г. био проглашен за прави совјетски наставни метод. Овај американски метод , на који је још у 1925 г. обратила пажњу Н. Крупскаја, имао је доста заједничких црта са „комплексним методом“. Као и комплекс, тако и пројекат одриче посебне школске предмете и све наставно градиво сусређује, као и усвајање појединих „навика“, око „тема“ које сам живот истиче. У програмима од 1930 г., који су заменили „кулачке“ програме од 1927 г., налазимо између „тема“, чија разрада мора да замени старо „учење“, на пример, овакве теме: „Промфинплан предузећа — шефа“, „Сетвена компанија“, „Црвена армија као оруђе радника“ итд. У овим програмима нема чак ни система марксистичког схватања света, који је у комплексне програме од 1923 г. ипак уносио неко јединство. „Настава“ се овде потпуно преобраћа у разраду пројеката од ученика, пројеката који „имају стште корисно значење“, услед чега деца постају непосредни учесници великог социјалистичког грађења. „Општеобразовно градиво“ овде у целини је потчињено „продуктивном и друштвеном раду“, а у том су циљу на чело појединих школа и били постављени радници — покретачи уместо педагога — наставника.

На тај начин постигнуто „јединство производње и наставе“, стоји у најтешњој вези са класним окупљањем. Његов педагошки циљ (учинити да настава буде радна) и његова марксистичка замисао (стапање са производним процесом) у целини су потчињени главном циљу „појачавању класне борбе“: мобилисати што већи број радника за „наставни фронт“. Командне висине науке на јуриш мора заузети комунистичка радничка омладина. Резултат културног похода мора бити стварање црвене интелигенције и преко ње независности „диктатуре пролетаријата“, како од старог либералног „спеца“, тако и од страног инжињера. Фактички култпоход је означавао победу комсомола, (комунистичка омладина), која је у годинама цветања пјатиљетке била главни ослонац Стаљинове диктатуре. Уздизање радника — комсомолица на командна места газдинства јесте последњи скравени циљ све школске реформе периода пјатиљетке.