Учитељ

46 Дим. Ђ. Дим.

игре које треба да уђу и у програм основне и средње наставе. Даље и наши студенти, наша војска, особито наша соколска и женска друштва, као и приватни познаваоци и љубитељи народних игара, могу много да учине за ову ствар. И баш Београд, у коме се толико запостављају народне игре, могао би да постане најпогодније место за њихово одржавање и неговање. Јер у Београду има пуно месних и покрајинских удружења, као на пример удружење Тимочана, Врањанаца, Јужносрбијанаца, Црногораца и других, која би могла постати расадници својих локалних игара и која би, с времена на време, могла довести и најбоље играче из својих крајева, да покажу најлепше игре са народнога врела. Тако би се љубав за игру, која несумњиво увек постоји, успешније упутила и у правцу народних игара. Ми можемо и даље учити пролазне стране игре, као што учимо и стране језике. Али, на крају крајева, као што „свака птица својим гласом пева“, тако и сваки народ својом игром игра. То је оно што остаје и што треба да остане.

А наш народ је уметнички надахнут: пева и кад гине, игра и кад га притисне невоља. То га крепи, бодри, и дотле ће бити срећан док тога у себи има, и док то свесно негује. Свима је позната она несравњива народна легенда „Св. Сава и сељак без среће“, где се прича како је сељак пошао по свету да тражи срећу, а Св. Сава га поучио да је тражи у себи. М „после овога све му се окренуло на боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родно, он задовољан и срећан“. И ми можемо истински напредовати само ако из себе, из свога народа црпимо виталну снагу, задовољство у животу, истину и лепоту. Зато, и из раније наведених разлога, мислим да је племенит, захвалан и пун културно-националног и социјалног значаја посао неговати народне игре.

Љубица С. Јанковић, професор Друте женске гимназије у Београду

Основна начела рачунања А) Рачунска настава у старој школи

Особености старе школе нарочито јако падају у очи у рачунској настави. План градива, план учења на први поглед одају дух старе школе. Сваки поједини наставни час носи печат „школе учења“, којој се и овде даје нарочито оштар изражај конзеквентном обрадом градива у оквиру формалних ступњева.