Учитељ

Основна начела рачунања 47

Ту се скоро свакога часа поставља циљ оштро, хладно, диктаторски: „Ми ћемо данас учити...!“ Јест. А да ли ће деда: данас хтети стварно да науче 7, или да ли ће она хтети данас да се посвети у тајне десетичног система»! Да ли данас разред осећа у себи нагон, да научи таблицу множења са 52 Али за то данас још многи учитељи не познају рачунање; они се. поводе само за наставним планом и распоредом не обзирући се на то, где треба да траже праве снаге, које гоне на рад, не да се са хартије и из књиге испишу мртве снаге, него живе снаге, које духове гоне непрестано напред са елементарном снагом.

До сада се предавањем хтело, да се деци саопшти ново градиво наслањајући се на старо градиво. При том се гледало на дечји дух као на слабо створење коме треба помоћи, које се мора брижљиво хранити „кашику по кашику. Веровало се да нежни организам има и јак систем за варење, јер се у њега. хитро гура залогај за залогајем, и не питајући за апетит. А зашто покретати руке, кад рачунање тражи да само глава. ради! А да свако дете може да има у својим властитим рукама кључ за свој мозак, то учитељи старе школе нису знали. Не, они и данас раде сами својим рукама, они су врло вредни, јер стоје сатима поред рачунаљке, гурају куглице тамо и амо или сами раде на школској табли.

Њихов је циљ, да што пре дођу до апстракција, гковећ не раде још од почетка са чистим апстракцијама. Да се процес апстракције постиже потпуно сам од себе они то не знају. Они не поверавају деци, да се она сама без њихове чврсте руке водиље, попењу на кулу апстракције.

А доспе ли цео разред већ једном под поузданом управом до осамљене висине, у којој лебде апстрактни појмови, онда се тек сме усудити да се спусти у живот, онда може слободно рескирати, да добивено знање „примене на практичан живот“. То бива на ступњу примене.

Овом применом на стварне односе живота, даје стара школа јасан доказ, да она признаје противност између учења и живота! Живот и учење код ње није једно исто. Зато у старој школи не влада прави живот. Школа најпре па — живот. Тако су мислили педагози старе школе, и ради тога се њихови. ученици припремали за живот.

Ово припремање видели су у саопштавању рачунског' градива и постизању рачунске вештине. Они су градиву приписивали васпитну вредност. За њих и њихов рад важила је формула: стварање знања! Овај т. зв. градивни принцип огледа. се у ненадмашној оштрини распореда градива. У њима налазимо читаве брегове градива, подељеног у мале и најмање залогаје и строго ограничене на године, подељено на месеце и недеље. Ту се иде најпре од 1 до 10, онда до 20, па до 100,