Учитељ

Основна начела рачунања 49

млада човечја душа није више никаква укочена, неислисана табла, сад нам је она дветна градина. Сад нисмо више озбиљно забринути око успевања наше деце, сад знамо, да хиљаде здравих, снажних клица ничу, које постају из сопствене снаге, расту, цветају и зру. Пуно поверење имамо у ове снаге и у ово развиће. Знамо, да кад дође час, онда се сходно времену буде и снаге у живот. Према томе у току развића је жива промена снага. Стога нашем питању о снагама дечје душе морамо додати и оно о старости детета и можемо сад овако питати; „Које су снаге у поједина доба у детету2“

Нас овде интересује у првом реду духовна снага школског почетника. Сазнање о овим снагама не треба васпитач, како је речено, да добије из књига, већ да их стекне посматрањем дечјег духовног живота. Овде да наведемо неке основне чињенице и тиме дамо скицу на даље студирање.

Духовни жвот предшколске деце испољава се пре свега у њиховом животу нагона. Осим других нагона нарочито јако је изражен нагон за покрет. Из њега се развија нагон рада, који више и више уређује игру дечју и у сваком здравом детету је неуморно жив.

Овај нагон за рад испољава се у нарочитом правцу, он претпоставља грађење, синтезу. Ово знати, јесте за васпитача, а нарочито за учитеља рачунања, од највеће важности. Пође ли од искуства: шестогодишња су деца синтетичари, онда ће му и грађење десетичног низа и десетичног система испасти за руком без пб муке, онда ће увек разумети, да синтетичке снаге развије.

Овим долазимо на дидактичко-методички преблем развијања снага. Решење даје наука о развићу, која ту каже: све склоности развијају се из сопствене снаге, ако је само дошло њихово време, и ако је прилика ту. Према овоме шта нам ваља чинити» Да снагама дамо прилике за развијање. Даље ништа!

Наше друго питање пре сваког подагошког рада може дакле гласити: „Како ћу дати прилике нагонским снагама у детету да дејствују“ При овоме учитељ мора бити свестан сваког часа рачунања, шта значи рачунање у смислу нове школе, наиме: бројна обрада околине.,

У питањима о дечјим снагама и њиховом развићу имамо пред собом основни проблем педагогије будућности.

2 Метод

И у питању о поступку у развијању дечјих духовних снага обавештава нас сам живот дечје душе. Кад снаге оживе2 У пословању, у игри, у раду. То је оно, што смо већ упознали. Дајмо детету прилике, да своје снаге развије игром и радом! Овде лежи један од разлога, које педагогија наводи за идеју

Учитељ 4