Учитељ

сновна начела рачунања 51

По себи се разуме да ова укупна настава не треба да се затегне у оквиру формалних ступњева, јер не може бити никако настава за вежбање лекција, већ мора увек бити настава

прилика.

Сам доживљај даје циљ. Не говори се ништа, већ се пусти да догађај говори. Коцка каже: „Изброј моје стране, ивице!“ Куглице захтевају: „Изброј нас!“ Птице на дрвету вичу: „Чуј, колико нас је»“ Железничка кола моле: „Изброј нас!“ При подели дрваца или новца (од картона): „Подели тачно! Дај сваком подједнако!“ При игрању трговца: „Колико остаје новацаР“ Доцније код ваге: „Колико сам тежак>»“ Још доцније: „Колико сам сад тежи» Последњи наговештаји циља односе се већ на нарочиту наставу рачунања. И овде деца налазе, ако су навикнута на самостално мишљење и говорење, сама путеве и циљ. Овај рад у тежњи за циљем простире се на дневни рад за вежбање. Ту се може чути усред читања узвик: „Господине, данас нисмо још никако рачунали; зар нећемо мало рачунати» — „Добро, добро, да рачунамо!“ — „Али штар“ — „Да рачунамо точкове железничког воза!“ Сви се радосно сложе у томе. Играчка се извади из ормана и онда се броји прво појединачно, онда четири заједно. Избројани су и пет вагона, али разред хоће још. Појаве се лествице, свакад показујући по четири пречаге. Упрегнуте су све снаге и последњи то чини — и већ смо дошли до 100. Те радости! „Још једном!“ — „Добро, још једном.“ — Гвожђе се мора ковати док је вруће. Тако искоришћујемо буран дечји нагон за рад, докле снаге доспевају. Умори ли се мали дух, онда одмах променимо рад. Али ћемо увек пре нашега рада, свезати доживљај и сопствено хотење дечје као јаке нагонске снаге.

И давање знања — предавање —- даје сам доживљај. Никад не треба принети детету вештачки градиво споља, никад му не приносити као какво дело. Доживљај је пружање знања. Доживљају следује плански рад. ИМ он се јавља неприморано из воље дечје. Треба на пр. да часовник постане деци доживљај. Она хоће да претставе часовник. Имамо дрвца и цифре за то. Сад се часовник поставља читав низ дана, док сваки појединачно не уђе у тајну показивача часова. Ово пружање знања носи две ознаке, које су значајне за нову школу: оно се простире на дуже време и значи приоњавање на рад.

За процес апстракције модерна рачунска насвава се не брине. Он се решава сам по себи.

Нарочиту примену стеченог знања на стварне односе живота не познаје нова школа. Она не само да полази од живота, већ она сама претставља живот сам; она је само један отсек живота.

4%