Учитељ

84 Душан Ј. Јовановић

на стварима је једино достојно знања и сазнања“. „За сву грађу желим да се односи на човека и његов рад (културу) . „Што није са ових гледишта интересантно и достојно знања, не спада у елементарну наставу“. У глави „прилози“ показује Шарелман како новости из јутарњих листова, доживљаји на путу за школу, време итд. пружају сјајну прилику да учитељ и ученици заједнички нађу грађу за разговор („доживљајна“ и „пригодна“ настава). Распоред градива не зависи, дакле, од опрезно састављеног наставног плана, него од случаја. У 3 глави („Грађа“) његове књиге налазе се делом скициране, делом изведене теме. Колико их широко и дубоко треба обрадити, показује, на пример, методска јединица „На улици“. Она је повод да се са децом говори о овим стварима: 1. Суседи (занимања, начин живота, карактер). 2. Шта се све може видети са собног прозора. 3. Свакојака кола, која иду улицом. 4. Људи, који раде сваки дану нашој улици. 5. Чишћење улица. 6. Израда и поправка једне улице: а) Ко све има да ради при изради једне улице, ђ) при зидању куће, с) шта све мора да се уради пре почетка рада, 4) шта све ваља имати на уму при калдрмисању једне улице, е) зашто се са стране, за пешаке, улица калдрмише нагнуто, а средина на свод, |) порекло материјала за калдрмисање, 2) шта је све видео и доживео један камен из калдрме, ћ) шта све лежи под уличном калдрмом итд. 7. Улица у разна доба дана и при разном времену. 8. Играње на улици. 9. Шта је весело на улици. 10. Жалосно. 11. Социјални обзири и обавезе.

И у заснивању наставног поступка на дечјем доживљају и у избору грађе Гансбергу и Шарелману придружили су се: Силекс, Ајхлер, Фукс, Јанш и др.

2. Уметничко васпитање

Главна мисао заступника овог правца је уверење да „кроз школу уметност мора доћи у народ“. Међу најзначајније претставнике ове мисли у почетној настави долазе несумњиво Хенк и Траут. Њихови погледи су изнесени у овим делима: Непск ита Ттамаћ, Зсћан Тоће Јпрепа! 21т Кејогт Аез ЕЈетелјатштемјећ!в. 1904. — ЕтбћНећез Гегпеп. Пле егзђећ Ууесе ја Фе дешасће Кила! ја Мета ше та дет ћеппаф сћећ Мађшв 2: ћампошзсћеп ВЛдипе дег Јисепд. — Непск, Паз етеје Чећшјаћг, ет Гећтоаћо ша пе шодегрег Везфгершисеп. 1905.

Разлози, којима Хенк и Траут хоће да покажу значај уметничког васпитања тројаке су природе; ови разлози су: |. васпитни: подизањем естетских подижу се и етичка и религиозна осећања; 2. социјални: широким народним слојевима, код којих је, захваљујући данашњем механичком раду, убијен сваки полет ка узвишенијем и садржајно богатијем