Учитељ

Савремена почетна настава 85

животу, откривају се виша, племенитија уживања; 3. слични национални и економски задаци.

Почетна настава, каква је данас. не може да послужи овим сврхама. Њена језгра, очигледна (стварна) настава, безукусна је, реалистичка, има у виду само разум. Реформа је преко потребна. | о ;

Највише се морају неговати дечја фантазија и дечја емотивност (срце). Већ спољашност школе мора да даје фантазији племените потстреке. Чистоћа, ред, цвеће у прозорима, слике на зидовима ходника и учионица треба да усађују у срце смисао за лепо. Боје треба да су просте, контуре треба да су лако схватљиве — да казују читаве приче, маме на посматрање, потстичу на говор и причање. Место „сухопарног“ и „досадног“ буквара, деци треба дати у руке књигу са сликама. После много векова своје ни са које стране неугрожене владавине, буквар се овде првипут избацује из школе. Њега треба да израде у ненапорном и забавном разговору сами ученици и учитељ. Главно градиво у почетној настави проткано је поезијом и духом. Бајке, приче, музика, игра и песма његови су најглавнији и за децу најприроднији облици. Игра подражава стварност са пуно фантазије. У школи је најважније образовати око и руку свим врстама ручног рада и дечји нагон за забавом упутити правилним путевима. Најглавнији су ови радови: ређање дрваца, њихово ломљење и савијање, како би се добили разни лепи облици и слова; прављење простих предмета од иловаче; цртање простијих облика из природе. Сврха свих ових радова је забава и приказивање, уочавање оног што је типично, а не тачна репродукција. Уопште, заступници уметничког васпитања по правилу траже мало градива, највеће удубљивање и највећу самосталност.

Тек кад је ученик, на овај начин, колико треба коракнуо напред, долазе писање, читање и рачунање. Ближи подаци о свим овим радњама могу се наћи у самостално наведеном Хенковом делу.

3. Радна школа

Основна мисао Ст. Хола да „знање мора да буде плод рада, а не обратно, као што је до сада било“, најбоље приказује суштину покрета, који се обично обележава као „радна школа“. Мисли и предлози Џ. Дјуеа, Ст. Хола, Г. Кершенштајнера, Х. Гаудига, В. Ветекампа, Х. Денцера, Фогела и Росгера, Екхарта и Лилвица и др. претставника овог правца нису у подједнакој мери утицали на развој почетне наставе. За њен развој свакако су најзначајнија ова дела: Јођт Петреуџ, Зећоој апа 5осјеђу, 1900. — Тће зећоо! ала ће сва (ЗејесНонз Ттота Јоћп Петеуз Едпсаћопа] Езкау5), 1906. — (4. атеу Нап, Еди-