Учитељ

276 В. Зјењковски

главни задатак, одређује основну линију у њеном моралном покрету, — све се то ни у најмањем степену не разбистрава и не уређује наставним процесом. Школа незна ни речи а неће ни да зна о свему том сложеном душевном раду, који се врши у дечјој души и онда идеја „васпитне наставе“ у светлости овога изгледа јако и двосмислена и несхватљива. Да ли се стабилност ове идеје не објашњава тиме, што она ослобођава од немира, притајује унутрашње неспокојство и теши наставникер Да ли се у овом успокојавајућем делању наглашене идеје скрива њена вредност» Ми се сви разуме се, чврсто држимо за оне идеје, које олакшавају положај онде, где душа осећа баш тешкоћу положаја! Тај оптимизам, који бије из идеје „васпитне наставе“, то њено упрошћено схватање дечје душе, помаже наставницима да мирније и без узбуђивања пролазе поред сложених и замршених покрета у души младежи. Мала истина о васпитању неких формалних моралних сила у младежи и велике утехе и ослобођење од брига поводом сложених покрета у души њиховој, ето то условљава веру у „васпитну наставу“...

Као педагошки принцип, ова вера мора бити одбачена без икаквог колебања. Треба једном да се научимо да куражно гледамо истини у очи и да се не плашимо тога, што је процес духовног сазревања необично сложен у младежи и што га ми тако мало разумемо и што му тако рђаво приступамо. Наставни процеси, као и развиће интелекта уопште збивају се негде „на врху“, у светлом и просторном мезанину душе, док из мрачних дубина њених потичу тако сложени, тако чудни покрети. Потчињавајући се основном закону детињства (барем његовој основи у широком смислу те речи, тј. пре наступања биолошке и социјалне зрелости и самосталности) младеж игра: овде, као и у раном детињству, садржај игре има социјални карактер,“) али у школском периоду нарочито од 12 до 16 г. у мушкараца, а 10—15 у девојчица, њихов унутрашњи свет је тако испуњен новим преживљавањима која долазе из дубине душе, а која су јако сложени и противречни покрети душе. Тајна игра пробуђених сексуалних преживљавања уплиће се у активност младежи, испуњава њихову фантазију, а заједно с приливом нових преживљавања утанчава се у младежи осећајност, започиње велика поплава, испољава се „потсвест“, формирају се нове, али још нејасне, неодређене, али регулативне тежње. На удубљивање у себе, у свет 'полусвесних преживљавања, која све више и више испуњавају душу, на критички став према традицији који често прелази у њено потпуно одрицање, на немирно посртање из стране у страну, на укус за малим а потом и озбиљнијим „авантурама“, на опасну

#) Види моју књигу „Психологија детета“. Издање Г. Кона у Београду.