Учитељ
244 Јов. П. Јовановић
Српства, већ и делове Југословенства, и изведено наше национално ослобођење и уједињење свих делова Српства и Југословенства у велику, слободну и моћну Краљевину Југославију, онда је и код учесника овога југословенскога учитељскога конгреса, који су доживели и дочекали и остварење југословенске идеологије, завладало не само осећање среће, већ и осећање поноса што су и они, и као васпитачи народне младежи и као народни учитељи и водитељи допринели остварењу ове идеологије. То осећање лепо је изразио наш слављеник брат Гангл у једноме лепоме своме напису у словеначкоме учитељскоме листу »Џефезкоте (оуал5и« одмах у првим данима после срећно изведеног нашег националног ослобођења и уједињења, у коме је осећање тога поноса изразио речима: „Ми, југословенски учитељи смо још пре више година порушили границе, које су нас раздвајале, ми смо их прелазили, одлазили једни другима и створили наше југословенско учитељско духовно јединство.“
ж
Наш слављеник брат Гангл узимао је велико учешће кроз дуги низ година у раду наше учитељске организације. Поред тога његов живот испуњен је и обилним радом на књижевноме пољу. Осим обилнога сарађивања на сталешким и школским листовима написао је велики број ваљаних списа, који су изашли у издању учитељске издавачке штампарије у Љубљани, чији је он оснивач, под насловом „Сабрани списи Енгелберта Гангла“. То је врло обимно књижевно дело брата Гангла испуњено ваљаним списима за омладину, народ и учитеље. Брат Гангл је и песник и плодан сарадник на пољу дечје књижевности и дугогодишњи уредник ваљанога словеначкога дечјега листа »Љуопсек«.
као народни просветнитељ, учитељ и водитељ био је за време аустријске владавине у Словенији биран од стране народа за посланика у словеначки покрајински сабор, а од стране словеначког учитељства почаствован и одликован звањима у управи учитељске организације. Али је због своје предане службе интересима свога народа био гањан и запостављан од стране државне аустријске власти, због чега је имао много горких часова. Због негодовања од стране школских власти за време аустријске владавине никако није могао добити учитељско место у културноме средишту Словеније у Љубљани, па је све до ослобођења и уједињења службовао по најзабаченијим селима. Тек после ослобођења и уједињења добио је место у Љубљани, где је наскоро постављен за покрајинског школског надзорника, у коме је звању по навршетку 35 година службе стављен у пензију, да би остатак живота провео у заслужноме миру и одмору.