Учитељ

Енгелберт Гангл 245

Али за људе тако јаке воље за службу народу нема мира ни одмора до краја живота, па стога ни наш брат и друг Гангл не ужива заслужени мир и одмор. Он је стављањем у пензију само прешао са једнога на друго поље рада. Он је са поља школскога рада прешао на поље рада за унапређење нашега соколства. И соколане су школе у коме се васпитавају млади народни нараштаји да буду не само крепкога тела, већ и крепкога духа и запојени јаким националним осећањем и осећањем витештва.

На томе пољу рада са великим одушевљењем делује наш брат и друг слављеник Гангл од пре више година, па је због дугогодишњега, одушевљенога, неуморнога и преданога и успешнога рада на пољу соколства дошао на заслужени положај потстарешине наше соколске организације.

И на то поље рада одвело је Гангла силно осећање родољубља и јака воља да се са пожртвовањем служи народноме добру. Он је ступио у редове словеначких сокола још онда, кад се то у Словенији сматрало за велики понос и за свету дужност према своме народу. У то доба кад је Гангл ступио у ред сокола, соколство је у Словенији имало много већи значај. Соколство у Словенији у то доба било је народна гарда. Сваки словеначки соко био је дужан да у свакој прилици буде заштитник, а нарочито женскиња, од сва кога насртаја Немаца као повлашћенога сталежа за време туђинске аустријске владавине, и сваки словеначки соко ако би се ма једном показао слаб у вршењу ове соколске дужности, а која се није могла вршити без пожртвовања, брисан је из редова сокола и био изложен презрењу као изрод. Соко у то време у Словенији морао је бити прави витез, који је, како се у народној песми каже, кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати. Соколство у Словенији у то време имало је улогу народне заштите од напасника и зулумћара, коју су улогу имали у другим нашим крајевима хајдуци и ускоци.

Таква улога и та служба према своме народу чинили су да је народна младеж с одушевљењем и са осећањем поноса ступала у редове сокола, да се на челу соколских редова налазе најугледнији водитељи Словенца, као Тавчар и други, и да се према свакоме словеначкоме соколу указује нарочито поштовање и уважавање.

Шта је у то време било соколство у Словенији јасно се види из ових епизода.

За време Прешернове прославе 1905 г. у Љубљани аустријска државна полицијска власт није хтела да прими старање за одржавање реда, пошто је то била прослава приватнога карактера према схватању државних аустријских власти.