Учитељ

280 В. Зјењковски

толико апсорбује снаге, тако слаби, тако одмаже стваралачки полет, тако нивелира личност, потчињава је шаблону, да се многи, улазећи у живот, преобраћају у безбојне, увеле и отупеле људе, који врше неку друштвену функцију али без стваралачке иницијативе и одушевљења за овај рад. Када изађемо из школе ми тако много знамо, тако много умемо, али се често наша индивидуалност испољава само у малом и ништавном, у нашем начину живота и интимном животу, а у своме раду ми не умемо и нећемо да испољимо стваралаштво. Занимљиво је нагласити, да се нивелишући и затупљујући утицај школе много јаче показује уколико се култура развија, а то је везано са све већом рационализацијом живота. Сада нас свему обучавају, за све нас припремају и ми живимо тако, да се нигде не сударамо са неочекиваним доживљајима, који захтевају стваралачко напрезање. Разуме се, да развиће интелекта само по себи још не слаби наше стваралачке силе, али ствар и јесте у томе, што школа појачано развија у нама оне душевне силе, које се и саме у нормалним условима развијају, а потпуно заборавља на оне силе, које осећају потребу за заштитом и за помоћи од стране старије генерације, од стране школе: школа развија интелекат, развија активност, али се ове стране душе нормално и саме развијају. Чак када би и изашли из школе мало „умно гладни“, како се изразио један од најсмелијих и најздравијих наших педагошких умова (Д. И. Писарев), то би опет боље било, него да изађемо „пресићени“ и да после свршене школе кажемо: „Хвала Богу свршено је са учењем“. Емоционална сфера душе у којој се налазе главне силе њене, у којој се скрива сва стваралачка енергија наша и која такође преживљује озбиљну и дубоку кризу баш у школском периоду, највише од других сфера душе тражи и заштиту и помоћ, а она у том времену остаје без икакве помоћи или је добија у отровним и убитачним делањима, да често за увек изгуби здравље.

Два наглашена момента истичу, по нашем гледишту, 0собито значење „васпитања“ емоционалне сфере у нас и чување њенога здравља. Прво, да су стваралачке дубине душе, њене стваралачке силе, везане са емоционалном сфером откуда сеи излучује стваралачка енергија, која загрева и одушевљава рад ума и нашу активност и друго, да у време школског периода емоционална сфера преживљава озбиљан прелом. — Оба та момента упорно тврде, да главни и основни задатак школе мора да буде чување емоционалног здравља и утицање на нормално откривање и развијање емоционалног живота у нас.“) Све остало долази у други ред, мора да се саобрази с тим

њега је бескрајно далеко. Али ту тему ја овде не могу да развијам.