Учитељ

О педагошком интелектуализму 281

што је потребно за главно. Школа мора бити тако заснована да притиче у помоћ младежи баш у главном, да чува и потпомаже откривање и развијање емоционалне сфере душе, али ово, разуме се, не искључује задатак да се потпомаже развијање интелекта и воље, само то долази на друго место.

По завету Јана А. Коменског школа мора да буде „природи саобразна“, природолика, мора да излази у сусрет ономе, што се збива у дечјој души, да помаже тамо где „природа“ недовољно или двосмислено утиче, а да умери тамо где она исувише брзо утиче. Ово се односи на све силе душе, али пре свега и више од свега, на душу у целини, на човечје створење у пуности његових сила. И ако нема и не може бити хармониског развића човековог,“) онда је нарочито важно да се прате основни процеси од чије правилности зависи живот и здравље свега човековог бића. Разуме се, да све то као школски задатак, као област нашег васпитног утицаја на децу мора да се здружи са задацима, који су одређени тим, да човек није само „дат“, већ и „задат“, да се пред њим шири даљина идеала чије усвајање тек оцртава потпуност човековог бића. Васпитање не сме да иде против природе, али не сме да заборави и на то што се налази изнад природе и што се открива у човеку као његова виша сила. И кад у раду на развијању емоционалних сила школа има пред собом оба начела, која условљавају дијалектику нашег живота, онда овде особито јасно и снажно иступа узајамна несводљивост, а често и борба између натуралног и идеалног. Она се испољава и у развићу интелекта и у развићу активности, али нигде тако снажно, тако изразито, као у васпитању емоционалне сфере душе.

Нужност „васпитања“ емоционалног живота у нама и заштита и ојачање његово, условљавају се, како смо већ казали, са два разлога: с једне стране, емоционална сфера има централно значење за развиће нашег стваралаштва, а заједно с тим оно преживљује у школском периоду неки „натурални“ прелом, чији ћемо смисао покушати доцније да означимо. Одмах наглашавамо: ако се задатак школе одреди у смислу „наставе“, онда се пак ради наставе и ради њене успешније организације мора да постави и реши опширнији задатак, наиме како да се развијају и ојачавају наше стваралачке силе, иначе ће се „настава“ свести на „дресуру , на саопштавање извесних готових навика и знања. Треба једном разумети, да се и проблеми правог развића наших интелектуалних сила не могу пра-

#) Историско значење ове идеје, истакнуте ХЈХ веком вероватно у вези са општом „хармониском“ концепцијом у ХЛХ веку, садржи се углавном у томе, што је она истакла и засновала велико значење физичког васпитања, али разуме се, вредност и важност овога васпитања јасна је и ве зависи од вере у хармониски склоп личности. |