Учитељ

522 Д-р Влад. Спасић

тивним кретњама. Оне се слободним равијањем претварају у свесне и вољне активности најразличитије врсте, којима се наша психофизичка природа све даље и даље развија.

Ове се активности у доба детињства највише испољавају Х облику игре и разних занимања и забављања са претежно биолошким циљем, јер помажу душевни и телесни развој детета. Поласком у школу већ се јасније издвајају принудне активности дечје у школи са циљем учења и духовног развијања од осталих разноврсних слободних активности и занимања у дечјем ваншколском животу и раду, у кући и ван ње. Код одраслих се та разлика још јаче и боље види у њиховом професионалном, редовном или обавезном раду, који служи више као средство за одржавање, и осталих најразноврснијих слободних животних активности занимања и стања ван овога више принудног рада.

Извођењем ових наших разноврсних радних и животних активности или целокупним својим радом и животом у разним социјалним заједницама, ми на разне начине долазимо активно у додир и везу са другима. На тај начин се врши непрекидно разноврстан међусобни утицај у заједници, који обично даје потстицаја и хране а често и правац психофизичком, а нарочито духовном развоју појединца.

Рад као једна свесна обавезна и вољна целисходна ак-

тивност наша и живот, који обухвата све остале наше активности, занимања и стања ван обавезног или принудног рада, појављују се на тај начин као главна средства помоћу којих се у заједници врши међусобни утицај и потпомагање развоја појединаца, и то: у заједници, кроз заједницу, помоћу заједнице, за заједницу и за личност. Према томе принцип рада и принцип живота морају наћи своју пуну педагошку примену у сваком (планском и слободном) васпитном утицању.

Ови васпитни утицаји на појединца у заједници, који се врше његовим радом и животом у току тих разноврсних активности, проводе се углавном на два начина. Најпре и највише се васпитних утицаја изводи (у разним животним и радним заједницама) природно, слободно, спонтано, неосетно, неприметно, несвесно, несистематски, без нарочитог плана, као природно, непосредно или функционално васпитање. Ово је примарни и основни облик васпитања узетог у најширем смислу, а које се проводи увек и свуда и на свакоме. Други начин васпитног утицања је намерно, свесно, планско, систематско, принудно, вештачко, као посредно, техничко или школско васпитање. Ово последње у ствари чини само један део општег васпитања, којим се допуњује функционално, што је од особите вредности ако оба начина васпитног утицања иду истим правцем. Традиционална педагогика под васпитањем подразумева само ову другу врсту утицања — школско васпитање, што је врло уско и непотпуно схватање.