Учитељ

400 Уморни живота

где се појавио и где је био тражен ишле су до виртоузности и до правих уметничких изражаја. И у озбиљне послове он је уносио пуне руке веселости и расположења, штимунг ведрине и пролећа и кад је најтамније и најхладније било. Свуда је блистао његов оптимизам, безграничан и дубок као море, плодан и разгранат са пуно нијанса и боја.

У свакидањим односима с друговима и пријатељима (а ланас видимо колики је тај број велики!) његов оптимизам је прелазио у класичну форму другарске шале и потсмеха...

И у свом животу као и у животу својих другова он је умео проналазити комичне односе и ситуације. Његово илустровање и његове карикетуре у том правцу биле су пуне духа. Његов хумор био је леп, изразит, ргљефан, духовит, интелигентан.

Његове приче биле су права, жива, непосредна литература. Изгледа да је тај хумор избијао као нешто урођено, органско код породице Васића. И његов покојни брат Идија био је такав. Књижевник Драгиша Васић је написао читаву књигу о шеретлуцима и шалама Букић Улије. Књига о Боји Васићу била би много богатија сличним материјалом и садржином. ж

И ето где ћемо се Бојо, првипут растати од тебе — суморни и тужни, мутна и сузна ока као јесење небо. Тешко нам то пада, Бојо, и зашто нам то приређујеш, кад смо научили да слушамо само веселе приче и песме твоје» Певао си нам и веселио са нас целог свог живота. Певао си школској деци и са децом, међу пријатељима, у цркви, на сабору, селу и прелу, по вилајетлиским вечеранкама... Груди су ти биле пуне као кошар оних дивних песама Јанкових лугова, потеса и ширина. Јанково Подриње и Посавина неће никада заборавити Боју и песме Бојине.

И када звучни таласи данашњих погребних песама стигну до дубрава и лугова мачванских, задрктаће оголело јесење грање и заплакати мутна Засаваца чији си шум и говор као чедо Мачве умео онако лепо осетити и испричати нам оне свечано — тужне Јанкове вечери у Нар. позоришту.

Ретки су људи твога темперамента и душе „друже мој, у малокрвној данашњици пуној сухе прозе и материјализма.

Ретки су и све ређи и утолико потребнији данас више но икада. И што је најтеже, кад такви људи оду њихова места као по неком кобном правилу остају празна.

За твоју верну супругу и за нас твоје другове и пријатеље одлазак твој је и нешто више: бол без пребола, рана без мелема.

Друже — опрости и нека ти је вечан спомен међу нама!!... Свет. 0. Аврамовић УРЕДНИК ВЛАСНИК

претседник Југословенског учитељског удружења ДАМЊАН РАШИЋ управитељ Основне школе „Престолонаследника Петра“, Београд

РАДИША М. СТЕФАНОВИЋ управ. Вежб. женске уч. школе

Београд Кр. Наталије бр. 37. Телефон 21-544

За штампарију „Привредник“ кнез "Михаилова 3 Тел. 21-450. Жив. Д. Благојевић, Кондина 10 : ФА