Учитељ

Бихевиоризам и сродни правци 431

се у истраживања у појединим областима без вођства некаквим одређеним принципима, ова остану стерилна, Билер је признао и неоспорну вредност у области инстинката и навика. Тако се бихевиоризам бавио двама основним димензијама смисаоног бихевиора животиње и човека, али тиме није обухватио све битне правце бихевиора, те стога Билер додаје и интелекат, трећу димензију бихевиора. Задатак бихевиоризма имао би бити по Билеру да испита све три основне димензије начина понашања код човека и код животиња: инстинкт, дресуру и интелекат, за које несумњиво постоје објективни критерији. Американци су, каже Билер, и сами у почетку наишли. на захтеве објективне бихевиористичке одредбе интелекта, али су их убрзо напустили. Карактеристична је за амерички бихевиоризам већа блискост животу и склоност за практичне: задатке психологије. Управо том блискошћу са животом и теоријском отвореношћу он се и разликује од „кратковиде и. ускогруде“' објективне психологије Бехтерева, која је сву психологију свела на физиологију и све хтела свести на рефлекс.

Претензије америчке психологије да је иступила као нова наука, сматра Билер за основане. „Доживљаји су предмет унутрашњег, бихевиор, како изгледа, предмет спољашњег опажања. Није чудо што се бихевиоризам јавио са захтевом једне нове науке. Мишљења сам да је овај захтев у извесном одређеном смислу основан, али да у себи садржи одрицање да сачињава целокупну психологију“ (стр. 45). Психологија садржи у себи нешто више него сам бихевиоризам; а однос бихевиоризма и психологије показао је Билер парадигматски на основу фонетике и целокупне науке о говору. Фонетика мора принципијелно да занемари говорно значење. својих творевина да би их посматрала саме за себе, али при. томе не сме губити из вида да постоји нешто „у загради“, да не би залутала у област гласова ирелевантних за говор. Може она из целокупног аудитивног поља да употреби све што би јој било корисно за изучавање њених специфичних објеката, али бити оно што треба да је, може само тим што ће изабрати само оне гласове који фунгирају као смисаони знаци (зшпуоПе Хејсћеп). МИ са бихевиоризмом је исти случај: „може: се он окретати и обртати како хоће, њему је прописано по битним. законима да из свега онога што може опажати на начинима држања животиња и људи изабере само „смисаоне“, за које једино има интереса психологија. Дакле и овде мора остати нешто у загради, а нико о томе шта је управо смисао (5шп) не може дати разјашњења осим .интроспективне пснхологије (Епебшиарзусћојогле)“ (стр. 46).

Тако нам Билер указује на начин којим је могуће избећи тешкоће које смо већ срели при објашњењу појма бихевиора. Без телеолошког схватања немогуће је поставити