Учитељ

432 Надежда Петровић

јединице и ред у царству опажајних покрета тела. Из бихевиоризма се могло окренути телеолошком; у овом скретању, управо, Билер и види могућност синтезе интроспективизма и бихевиоризма, пошто и сам интроспективизам претпоставља телеолошко. Како се по њему има извести та синтеза споменули смо раније.

Не би ли, после свега изложеног, требало подвући факт да је Билер дошао до своје теорије говора, која претпоставља бихевиористичко схватање, без познавања истога правца у Америци» Али ако каш став према бихевиоризму и не би био само одрицање и одбијање, није ли захтев стављања граница важењу у његовој америчкој форми и сувише императиван >

ТУ Наука о понашању у француској психологији.

Међу струјама савремене француске психологије нашли смо заступљену и објективну психологију као „психологију реакција“, чији је изразити претставник Непл Раегоп. До појма своје рзусћојогле ди сотропетеп“, де ја сопдине дошао је Пиерон својим паралелним испитивањем нижих животиња и човека при посматрању закона памћења, а њене принципе изложио је у једном резимеу извештаја намењеном интернационалном конгресу психолога, на коме се имала отворити дискусија о бихевиоризму, до које, из извесних разлога, није дошло. Исти је штампан под насловом Га р5усћојогје сотте Фејепсе ди Сотрогетел! е! Те Већауопате у Јошгпа! де Р5усћојовле) осим тога ово његово становиште, изражено Це у његовој Рзусћојогје ехрептепаје“) (која, иако ручна књига малог формата успело даје идеју шта је данас експериментална психологија; а оригинална је по методи и по свом раму, подели проблема заснованој на појму понашања схваћеног у најширем смислу) и у С. ОПшпаз, Тгане де Рзусћојо12,9) глава Рзусћојогје 70010219ие.

Како Декартово тврђење да је животиња машина, излаже Пиерон, ни до данас није било могуће оборити фактима, јер свест не може никако друкчије бити објект директног упознавања изузев путем интроспекције, то ни психологије животиња не би могло бити ако би се психологија схватила као наука о свесним феноменима. У то име и одрицала ју је читава једна школа биолога, допуштајући само физиологију животиња. Али је било феномена који се нису могли подвести под област физиологије; сачињавајући засебан домен, они су захтевали објашњења психологије, и тако се дошло до објективног схватања психологије као науке која

ту Јоштпа! де Рзусћојооје, ХЈУ А. Љ 2. в) Непл Реетоп, Рљгусћојостје ехрегатепђа!е, Рат 1927. ) (еотве Глшпав, Ттаљ6 де Раусћојовће, Тоте П.