Учитељ

434 Надежда Петровић

У овој форми изражена Пиеронова објективна психологија не поклапа се сасвим са америчким бихевиоризмом. Најпре, она доказује да Уотсонова претензија да је иступио са новом науком и новим принципима, није основана. Пиерон каже да је са Уотсоновим концепцијама стајао у интелектуалној симпатији пре него што су и формулисане, али Уотсоново заступање стриктно америчког карактера истинског 06јективизма неоправдано је, јер је тежња да се психизам схвати објективно већ постојала кад се бихевиоризам јавио. Бихевиоризам показује изванредно непознавање француске биологије. Ако бихевиоризам „ортодоксни“ произлази из америчке вере, објективизам на континенту има многоструке ко рене. Само оно што је за Уотсонов бихевиоризам специфично управо побија Пиерон: бихевиоризам Уотсонов тежи да наместо вербалних дескрипција стави регистрирање реакција моторних, заједничких човеку и животињи, а да избаци из. психологије све што није моторна или гландуларна реакција. Ако се реакцијама мускуларним и гландуларним додају нервне реакције које се обављају у можданим центрима приликом асоцијативних процеса, а које се могу објективирати помоћу финог вербалног апарата — објективност појма реакције неће. се изменити (Пиерон пребацује Уотсону да је мало детињасто испитивати интелектуално памћење под именом „навике. ларинкса“). Разлику између физиолошке психологије и бихевиоризма не треба тражити у њиховим основама дуализма. и монизма, него у томе што се бихевиоризам бави организмом посматраним споља, а не и нервним механизмима реакција, док физиолошка психологија тражи да упозна те нервне механизме.

И сама метода интроспекције, по Пиерону, је у ствари врло специјална форма објективне методе: метода вербалне реакционе дресаже. У интроспективној методи понашање је. вербална реакција која резултује из оне форме социјалне дресаже која је стицање говора. Она нема у себи ничег чисто субјективног, управо она је исто толико везана за феномен свести колико и покрет руке која притиска Морзов кључ чувши аудитивни знак на који субјект има да одговори. — Али су прецизност и извесност резултата испитивања различити, јер је метода све подозривија у колико је више подложна. варијабилним факторима. Има разних ступњева сигурности у серији ових резултата, али не и хијата — по својој природи они су исти. Тако се Пиерон изјашњава да је психолошка наука јединствена с обзиром на свој предмет, али да је многострука у својим поступцима истраживања и врло неједнака по нивоу напредовања и степену извесности.

Пиеронов објективизам је шири и од америчког бихевиоризма и од рефлексологије Бехтерева. То срећно проши-