Учитељ

Бихевиоризам и сродни правци 435

рење омогућило му је да се здружи са објективним тенденцијама социолошких школа (Сеуу-Вгић)) и психијатара фран-

цуских (Р!егге Јапеђ. — Не би ли у томе смислу ваљало замислити проширење бихевиоризма „на основу иманентне нужности»

Једну интересантну форму бихевиоризма, односно психологије понашања имамо у психологији Пјер Жанеа. Тој својој психолошкој науци Жане је приступио са тла патолошке психологије, као што је Пиерон својој са тла зоолошке психологије. Патолошка психологија га је, управо, и навела да не негирајући и не одбацујући интроспективну психологију, из потребе за једним објективним становиштем схвати психологију као науку која „има за предмет изучавање понашања (ја сопашће) људи, изучавање појединих покрета, општих ставова или читавог премештања, помоћу којих индивидуа реагира на акцију појединих предмета који је окружују 22) Мишљење као унутрашњи говор (ФШвсошг5 штЕепецг) је једно од тих понашања. Понашања би се диференцирала варијабилним условима снаге и компликацијама и елевацијама нагона којима одговарају. На тим основама он изграђује сву своју науку. Ово бихевиористичко становиште у ствари је методско, али помоћу њега му је нарочито био осигуран приступ у област патологије духа.

Чини нам се потребно да додамо још неку реч о односу објективне и интроспективне методе. Ове две методе изгледале су махом као два непомирљива непријатеља. Код Пиерона однос између њих приказује нам се у новој светлости. Морамо истаћи да су помирење ових метода већ покушавали неки психолози (као на пр. Билер), али схватајући их као две различите методе независне једна од друге, од којих свака има своје заслуге, и допуњавају се иако не падају уједно. Ово гледиште изразио је и Вудверт,:%) чије је мишљење у односу на бихевиоризам: психологија стимул — одговор је и солидна и практична. Помоћу ње се избегава западање у магловите и сликовите фантазије у интерпретацији, у које се лако дегенерише психологија. Најбољи мото за психолошки лабораториј је „стимул - одговор“, али он не би смео заплашити интроспективисте да у њ не уђу и да на испитивања о сензацијама не наставе своја о свесним процесима (мотивима, интересима, циљевима). Бихевиоризам је доказао

да интроспекција није једина метода. Али не сме је ни сасвим одрећи. „Прикупљајмо психолошка факта сваком методом која нам даје факта“.

Можда би се овде на овим речима ваљало и зауставити.

12) Ттаљб де Рвусћојовје, 4. Оштав, Т, 1 р. 919. 15) Уоодтотвћ, Рзусћојову, А. Зепду оћ Мепфај ле, Гопдоп.

28%