Учитељ

438 Јов. П. Јовановић

успели, наш циљ је постигнут. Мако су наше симпатије за објективну методу у психологији велике, не можемо ипак да се уздржимо од једног питања: ова тежња за методским чишћењем, свакако оправдана, да ли ће успети да ослободи сасвим психологију од веза са филозофијом» и да ли би јој то ослобођење, баш и кад би нам пошло за руком, било сасвим на корист Београд Надежда Ч. Петровић

О методама почетне наставе читања и писања

Први рад на реформисању, усавршавању или рационализирању почетне наставе читања и писања у основним школама у предратној Србији започео је 1869 год. Рад на томе започет је објавом првога стечаја од стране Министарства просвете за израду новога буквара, који би, према тексту стечаја, требао да одговара захтевима или начелима савремене педагошке науке.

Наскоро добивен је, прво један, а потом и други, нов буквар, па је од тада настало у истини рационалније извођење ове наставе по угледу на метод извођења ове наставе у напред“ нијим земљама, и то, прво, по буквару од Ђ. Натошевића, од 1871 до 1885 г., а потом по буквару од Ст. Чутурила, од 1885 до 1898. г.

Оба ова прва буквара у предратној Србији израђена на модерној основи били су израђени на основу гласовнога аналичко-синтетичког метода помоћу нормалних речи, по угледу на ондашњи метод извођења ове наставе у Немачкој, пошто су оба писца, као и остали први наши радници на педагошкоме пољу, били васпитаници немачких високих школа.

После ових првих буквара појавио се знатан број још новијих буквара, што је потицало из тежње напреднијих школских радника да се прва обука деце у читању и писању још више рационализира, усаврши и олакша како за ученике тако п за учитеље, а притом да се осигура и постизавање бољега. успеха.

Кад се упореди извођење ове наставе по старијим букварима од Натошевића и Чутурила и по нашим новијим и најновијим букварима, онда се види једна велика разлика између старијих и новијих букварских писаца у погледима како на сам задатак школе, тако и на циљ ове наставе, из чега потиче и разлика у начину или методу извођења ове наставе у основној школи.

Писци првих буквара за школе у српским крајевима на модерној основи имали су овакво гледиште: Први основи деч-