Учитељ

О методама почетне наставе читања и писања 439

јега образовања полажу се У Родитељској кући, а школа има задатак да тај рад настави, тј. да доведеној деци у школу да оно, што им родитељска кућа не може дати, па се зато и школски рад назива настава. Први и основни задатак родитељске куће је да се деца у њој науче говору, што спада у специјални задатак дечје мајке. Г овор је усмени и писмени. Свака мајка, па ма она била и неписмена „може научити своје дете, ако је оно нормално развијено, да говори, али се деца у родитељској кући не могу обучити и у писменоме говору или у писмености, тј. у читању и писању, пошто се тај рад мора изводити систематски и по плану, а велика већина родитеља немају ни спреме, ни времена за извођење дечје обуке у писмености, због тога извођење ове обуке спада у задатак школе.

Родитељска кућа почиње извођење свога задатка, тј. обуку деце у говору, од дечијега рођења, а траје до навршетка штесте или седме године дечје старости. После тога деца се, кад су већ довољно обучена у говору, доводе у школу да се у њој обуче и у писмености.

Према овоме сматра се да нормално развијена деца кад се доведу у школу умеју да говоре, и да имају потпуно артикулисане гласове као елементе говора, а школа предузима извођење обуке деце у писмености. Предузимајући извођење тога свога задатка школски учитељи не обучавају децу у изговарању гласова, пошто је то већ извршено у родитељској кући, и пошто свако доведено дете у школу по навршетку шесте или седме Године уме да изговори сваки поједини глас, већ се у школи, као припрема за обуку у писмености, деца вежбају у разликовању и распознавању појединих гласова.

Ако је н.пр. на реду да деца науче да разликују глас Н од осталих гласова, и да потом науче како се тај глас бележи или пише, а ова се обука изводи помоћу нормалних речи, онда су деца по упутству учитељевом вежбају да нормалну реч НОС изговарају разлагањем на гласове из којих је она састављена. При томе се деца вежбају да разликују који је глас први, који је други, а који је трећи, или који су крајњи гласови а који је средњи. Потом се деци, која су пре тога обучена како се бележе или пишу гласови О и С, покаже како се бележи или пише и нови глас Н.

Писци новијих буквара стали су на друго гледиште. Они сматрају да у задатак школе и у задатак наставе у обуци деце У читању и писању спада и обука деце и у изговарању појединих глсова, као да деца у томе нису обучена пре њиховога до„ласка у школу. Стојећи на таквоме гледишту писци нових буквара захтевају да се деца, доведена у школу да се науче читању и писању, морају претходно обучити и у изговарању појединих гласова. То се, нпр. по упутству за извођење буквар-