Учитељ

440 Јов. П. Јовановић

ске наставе од Милорада Вујанца“), (да би се деца научила да изговарају глас А,) изводи овако:

„Слушајте децо, шта су радила два брата. Аца и Анта били су браћа. Они су јели крушке; после су се играли, бацали прашину, па су се напрашинили по глави, по рукама, по лицу, по врату, по ногама — свуд. А која су то била децаг Анта и Аца. — А какав су род били» — Браћа. Па шта су радили» А какве су биле крушке» — А шта су после радили» — А куда је падала прашина»

— Кад Аца и Анта дођу кући а мама их погледа. Није могла да их позна. А зашто Зато што су били прљави. Дабоме. Били су испрљани као прасад. Мама брзо угреје воде, па донесе корито. Шта је хтела» Да их окупа. Али Анта није волео да се купа, па није хтео ни да свуче своју одећу, али га мама брзо, свуче, па га метну у корито. Анта се раздере: А! Шта је радио» Плакао је. Де ви сви плачите као Анта. Шта се чује» Чује се глас А.

Мама оде часом у другу собу да донесе четку и сапун, а Анта зинуо па виче а!... а!...

Хајде да насликамо Антина уста кад је зинуо. (Учитељ наслика Антина уста, прво на табли, а после и на хартији и стави на зид).

Аца је волео да се купа, па се зато сам свлачио, а кад виде Анту како је зинуо па се дере, њему то буде смешно, па и он поче да виче а!... а!... После је и мами било смешно што су они зинули, па и она почне да се смеје а-а-а. Онда се Аца и Анта брзо окупају, и обуку чисту преобуку, а мајка их одведе пред огледало да се виде. Обојица видоше какви су, па повичу а!... ала смо сад чисти и лепи!

Ђаци се пропитају о овоме догађају редом, па покушавају да причају, а учитељ им добацује питања и помаже. Нарочито се врзе око плакања и смејања и гласа а.

После овога деца и певају: А, 4, 4, купају се брата два! А, а, а, то је лепо, нек се зна.

—_ Кажи ти глас а. Де ти вичиа доклегод ја држим руку горе.

__ А може ли и овца да плаче као и Анта» Може ли да се смеје» Смеје ли се кокошка!

— Изађи, ти Васићу, овамо. Хајде да се смејеш и да ништа не кажеш. По чему познајете да се он смеје» По лицу. Де сад плачи али да се не чује. Познаје ли се да он плаче» По чему познајете» По лицу.

— Иди у ходник, па тамо да се смејеш или да плачеш, које хоћеш. Шта ради Васић у ходнику2 Плаче. По чему сад то познајетег По гласу.

#) Букварска настава по синтетичкој методи по налелу рада. Израдио Милорад Вујанац. Београд, 1926 год.