Учитељ

Школска криза 407

учитељска, лична — трагедија. Видели смо напред: број места у државној администрацији може бити попуњен а може се фикспрати бар за десет година унапред. Може ли се број ђака и број основних школа фиксиратиг Не може, наравно. Свако дете мора да прође кроз основну школу, Она је законски обавезна — остале нису. Па шта бива сада» У чему је та лична трагедија учитељеваг Пошто нема кредита за нове учитеље према стварној потреби или нема довољно школских просторија број ђака у оделењу на једног учитеља пење се — неограничено. Он достиже гдегде цифру која збуњује правог педагога и да и не говоримо о психо-физичкој и техничкој немоћи учитеља да тај број савлада и педагошки обради.... Јер — признаћемо — није свеједно радити са 40 ђака и са дуплим или тродуплим тим бројем. То су два посла и више од два посла. Има ли сличних примера у држав. администрацији»

У Београду иу већим местима ова појава није још наступила, — али да ли је искључена У сеоским школама, међутим, она је све чешћа, све оштрија, бруталнија!....

8.

Нећу вас замарати илустровањем кобних последица ове појаве. Могу на крају рећи још само неколико речи. Преоптерећеност ђака наставом, о чему је било много речи у нашим дневним и стручним листовима, не долази толико од саме наставне грађе (јер, најзад, деци се морају саопштити сви резултати науке) колшко од преоптшерећености бројем ђака у једном одељењу. Тај број — уз друге материјално техничке сметње: нехигијенска учионица, оскудица у намештају и училима, рђаво снабдевање и издржавање школа и т. д. — је озбиљнији узрок што данашње школе не дају најбоље резултате; што је школа све мање радионица духа и карактера, кућа васпитања и просвећавања како смо напред рекли.

Мањи нормалнији и законом фиксирани максимум број а ђака у оделењу уз отклањање материјалних тешкоћа, створиће пуну могућност да се /наставна грађа — ма колико велика — савлада и да се кроз ту грађу методама нове, напредне школе ђак васпшиа и просвети. Голо знање је мртав капитал; етички обојено и интонирано (ако се тако може рећи). знање је инпулс прогреса Нације и Државе. Да није тако Педагогија се не би звала наука о васпитању. И с обзиром на све оно што смо напред рекли ми се оправдано питамоКолико је данас Педагогија пласирана у загушљивим разредима и оделењима2..... И не би никакво чудо било кад би наше педагошко друштво узело у расматрање и овакво пи-