Учитељ

470 Бранислава Петровић

М Ротаа 2адајак

Спеје 2,314 зуак; дак 1гтафсе Код Кисе па хазебпот изаћи ћашје. ТЕ: след фгеђа да Биди (#аспо !ртегет, |еро пасгкап, ођеједет 1 Бојафзаш. Тп пајерба стега Сиуасето 2а пази 5Ккојзки 110%И.

Магјапоутс МадеХда исетса М, Хепзке исе. 5које

Народни језик.

Припрема за предавање из поука о језику у Ш разреду основне школе. ж

Због тога што се многе засебне речи у говору изговарају као једна, већина ученика не раздваја их ни у писању него саставља, пише заједно. Које су то речи најлакше се дознаје из прегледа ученичких писмених састава. Исправљање ових грешака врши се исправљањем писмених састава, али, да би се најобичније погрешке нарочито подвукле, добро је ако се и неки засебан час томе посвети. У овом нацрту приказује се тај рад.

ж

Час почиње припремањем ученика за писање. Када је све готово те писање може почети, ученицима се објасни да сваки за себе, на својој свесци, има да пише ону реченицу коју наставник казује.

1) Растављање речце „ли“.

а) Пишите: „Да ли пада снег“2 Ученици пишу ову реченицу а наставник надгледа.

Једног ученика код кога у писању постоји грешка изводи на таблу те пише.

Овај пише: Дали пада снег.

6) Поправка грешки. Је ли добро написана ова реченица»

Ученици проналазе грешку која се прецртавањем означава на табли. Кад то није могуће учитељ казује. Исправља се: Дајли пада снегј> Сви који су грешили поправљају на овај начин, а не брисањем.

Правило. Речца „ли“ је засебна реч па се увек засебно пише. Иза упитних реченица ставља се знак питања (2) а не тачка.