Учитељ

Уморни живота 477

Да би се Јагодински завод одмах при оснивању ставио на практичну и модерну основу, Министар просвете послао је младог педагога у Шведску и Норвешку, у две далеке али просвећене земље. чувене са добре организације својих основних и учитељских школа, да тамо, на лицу места, упозна њихову наставу и њихово унутрашње уређење. С њим је отишао и алексиначки учитељ Јован Милијевић да проучи наставу ручног рада и гимнастике како би по повратку могао предавати ове предмете у Јагодциској школи на стручан начин, То је онај исти учитељ који је, свакако једини у нашем учитељству, као зналац шведског језика, превео са шведског „Робинзона Крусеа“ и Ритерове „Педагошке одломке“, и који је скоро две деценије као одличан учитељ Вежбаорице у Јагоеини спремао младе учитељске генерације за радну наставу у основној школи,

Педагошке идеје Сретена Аџића су класичне по својој вредности. Он оцењује цео живот са гледишта еволуције а при оцењивању служе му као критеријуми искуство, разум и наука. Попут Канта, и он сматра да само брижљивим и разумним васпитањем човек може постати правим човеком. „Кад би се — вели он — васпитање обуставило, за непун век човечанство би се вратило на ступањ животињски, откуда је и поникло. Од сних многобројних дужности човекових најузвишенија је и најопштија дужност васпитачка. Васпитачки посао је божански — њим се сварају људи. Васпитачким се послом својим приближује васпитач Богу — њим преображава и усавршава свет“. Родитељи нарочито носе ведику одговорност за васпитање свог подмлатка. „Пазите — опомиње их он — чему учите депу своју, на шта је навикавате, какве јој примере дајете. Јер оно што деца од вас виде, чују и науче, остаје им после за цео живот!“ Наивни су они који мисле да законима преобразе народ. „Ни најсавршенији закони не могу од Хотентота начинити модерни, културни народ, Једино вас 'итањем може човек, као и народ, доживети своје „Преображење“. Деца нису дечурлија већ будући грађани, главе породица. вође послова од којих зависе хиљаде живота и милијуни тековина, образ народа, напредак читавих покољења“. Зато васпитачи треба добро да пазе како ће према деци поступати. Наш педагог нарочито им препоручује две особине — стрпљење и истрајност. „Стрпљење претвара дуд у свилу. Нестрпљив и неистрајан васпитач мрси ту и кида сваки час отпочето испредање оних тананих душевних кончића од којих се понајлакше тка будући ум и карактер васпитаника.“ Ето у том тону и у том духу он усмено п писмено шири своје идеје. Да би га схватила и она најшира публика која не воли апстракну науку, он се пашти да и њој отвори очи нред васпитним проблемима, да и њу педагошки поучи и просвети. И за тај циљ изабрао је лакши и занимљивији метод него што је сувопарно излагање неразумљивих педагошких начела — латио се писања педагошких приповедака у циљу популарисања васпитних принципа. Тако су постаде његове „Васпитачеве забелешке“, једна лепа и поучна педагошка читанка, штампана о трошку Задужбине И. М. Коларца, Можда би читалац могао помислити да је писац ових „Забележака“, који је пре педесет година походио Педагогијум у Бечу и Универзитет у Лајпцигу, стари школски списатељ несавремених погледа на школски живот Али би такво мишљење било погрешно. Аутор „Пољске учнонице“, једне оригиналне наше књиге, који је још пре двадесет пет година, можда први у свету