Учитељ

Универзалитет и дијалекшика појма образовања – 499

Сасвим је све једно да ли ћу ја биће означити као апсолутно или као Бога или као материју, или као идеју, или као свемир или као појединачно, у сваком случају ја сам о њему учинио исказ да оно није само нешто, него нешто што јесте. Више него значајно и важно је да религија, филозофија и наука никада не говоре о бићу као таквоме, него то биће, кад на њега мисле, или када у њега верују, или кад га претпостављају, одмах спајају са једном његовом општом одредбом. Тако каже религија: Оно што заиста постоји је Бог; наука каже биће се састоји из елемената, атома, сила итд.; а и философија је створила за одредбу бића изванредно много ознака.

Све ће то рећи ово: а) Појам образовања и васпитања је један онтолошки појам; 6) он је један универзалан појам; ц) он је један дијалектички појам; д) он је један у исто време потпуно одређен појам, потпуно и сасвим један појам форме, појам облика, један морфолошки појам. Разјаснимо ми себи те важне одредбе још једном, на начину како филозофија замишља биће: а) Она га замишља као апсолутно и онтолошко, то јест њена прва мисао са којом она почиње јесте мисао о бићу, мисао да биће постоји. Биће се увек уједно замишља, увек претпоставља, оно је један пралогички, оно је један онтолошкн појам. Без претпоставке реалитета бића нема мишљење основа, нема ослонца и нема смисла. Али када се биће претпоставља и замишља као биће, као оно што постоји, као егзистенција, као егзистенцијелно, одмах му се придаје једна одредба, чак шта више не само да му се придаје, него му се та одредба признаје као његова битна црта. Не каже ли се: Биће постоји, замишља се дакле као одређено његовим бићем, утврђено као биће, фиксирано као биће. Тиме је уједно речено да је оно биће јер је биће. Оно се детерминира као биће и кад не би извело ту детерминацију на себи или када не би мишљење извело на њему ту детерминацију, онда о бићу не би могло бити говора. Биће је дакле увек облик, увек творевина. 6) Али у коме смислу је оно творевина» Ма куда да се обазремо или ма шта при томе да видимо све је то биће и творевина. Чак шта више и ништа и бесконачна празнина је биће и творевина. Из тога произилази универзалност бића и творевине. Али баш из тога универзализма произилазе даљни задаци, да се израде различити типови и главне форме појма бића и творевине. Тако универзално као и биће је и образовање и колико има типова бића има и типова образовања. ц) Али ништа не би било толико погрешно као када би се тај појам универзалности разумео у једном моноформном и униформном смислу. Зато што је биће увек неизоставно и биће

32"